Zapratite nas na Telegramu: https://t.me/provjeri_hr
(Tekst je napisan na srpskom jeziku)
Ljudi su se oduvek lečili biljem, životinjskim mastima, prilagođavanjem ishrane… onim što su mogli da obezbede u prirodi. Moderan čovek je tu praksu gotovo potpuno napustio, to znanje je u velikoj meri izgubljeno “jer je nepotrebno” ali se ipak vraćamo staroj praksi kad nova nije u stanju da nam pomogne – nažalost, u najvećem broju slučajeva samo kad oficijelna medicina ne može da nam pomogne.
I tada se u nama događa zanimljiv preokret: do jednog momenta lekovito bilje uopšte ne uzimamo u obzir da bi već u sledećem očekivali njegovo čudotvorno dejstvo! I u jednom i u drugom slučaju idemo u krajnost a u krajnostima retko obitava istina.
Za tu promenu je zaslužna nada, jedino što nam je ostalo pre priznavanja poraza, pre prihvatanja da smo u stanju koje ne možemo da promenimo na bolje. Što je još gore, internet je pun obećanja brzog i sigurnog izlečenja – samo kupite ovaj ili onaj preparat i već za nedelju dana “možete da idete na olimpijadu”! Kako smo u situaciji da sami moramo da tražimo rešenje odlučujemo se da probamo, “ne košta previše da bi probali” ali nije prava opasnost u tome što neće pomoći (ako ne pomogne) već u tome što ćemo potpuno odustati od lekovitog bilja.
Kako bi izbegli nerealna očekivanja ili nepotrebno lišavanje blagodeti lekovitog bilja neophodna je razmena iskustva, proverenih informacija kao i shvatanje da lekovito bilje, baš kao i lekovi, ne deluje na svakog čoveka na isti način. Ja ću ovde izneti svoja iskustva sa nadom da će ona ber nekom pomoći i da će taj neko sada svoje iskustvo prenositi dalje. Ako budemo tako radili, vremenom će se krug zatvarati i do nas će dolaziti mnoge informacije koje nam mogu značajno promeniti kvalitet života.
—————————-
Prvu lekovitu biljka sam upoznao pre polaska u osnovnu školu, radi se o bokvici (Plantago). Nemiran, kao sva zdrava deca, često sam imao potrebe za “saniranjem posledica” u obliku posekotina, oderotina… Rana se očisti rakijom, privije se bokvica i… nastavlja se sa igrom.
Treba znati da postoje tri vrste bokvice, razlikuju se samo po obliku ali im je delovanje isto. Izuzetno je dobra za sve slučajeve fizičkih oštećenja kože, u kombinaciji sa kantarionovim uljem je još bolja. Zato su ove dve biljke obavezan deo moje kućne apoteke.
Dakle, rana se očisti alkoholom ili jakom rakijom, list sveže bokvice se izgnječi i stavi direktno na ranu a onda se previje zavojem ili tkaninom koja će držati bokvicu na rani. Ukoliko je bokvica osušena stavi se u mlaku vodu dok ne omekša, posuši se čistom krpom i bez gnječenja se stavi na ranu. Sveža bokvica je bolja ali nemamo uvek svežu kad nam zatreba. Zato je treba ubrati u fazi cvetanja, nanizati na konac i okačiti da se suši u hladu. Kad se osuči staviti u teglu, teglu obmotati alu-folijom da se zaštiti od svetlosti i čuvatu na hladnom, mračnom mestu.
Bokvica u kombinaciji sa kantarionovim uljem je bolji plastični hirurg od bilo kog pravog hirurga! Postupak je isti kao što sam opisao iznad samo što se rana prvo namaže kantarionovim uljem. UPOZORENJE: rana se NE SME mazati uljem (bilo kojim) dok ne stane krvarenje!!!
Previjena rana se ne dira dva, tri dana a onda se ponovo očisti, namaže i stavi nova bokvica. Nemojte da vas plaši što će rana biti bela i “slinava” kad skinete bokvicu i što će grozno da smrdi – to rana gnoji i na taj način se čisti. Ako se sa ranom pažljivo postupa zarašće tako da se posle par meseci (ako rana nije prevelika) neće videti razlika u odnosu na vreme pre povrede osim promenjene pigmentacije kože što može godinama da se vraća u normalu.
Ukoliko je rana prevelika ili na mestu gde ne može dobro da se “utegne” mora se ići na ušivanje, ja sam imao duboku posekotinu na nozi desetak centimetara dugu ali sam samo dobro sastavio i… posle nekoliko godina ni ja ne mogu da nađem gde je bila povreda! Zaista fantastično!
—————————-
Kantarion ili gospina trava (Hypericum perforatum) je takođe fantastična biljka. Može se koristiti cvet i list na starinski način: stave se u kašiku nad vatru da se osuše tako da mogu da se drobe među prstima, izdrobi se što sitnije, proseje kroz najfinije sito i tim prahom se “posoli” rana. Na sličan način se koristi i hajdučka trava (pretpostavljate odakle joj potiče naziv).
Ime “perforatum” se odnosi na izgled kantariona, radi se o tamnim tačkicama u kojima se sakuplja eterično ulje i što je biljka “tačkastija” to je lekovitija.
Kantarionovo ulje je lako falsifikovati (u stvari razrediti) jer je dovoljna mala količina kantariona da se oboji velika količina ulja u kome se ekstrahuje, zato ulje ne kupujem već ga pravim sam – postupak je sledeći:
– uzme se tegla i oblije jestivim uljem (suncokretovim, još bolje maslinovim) sa unutrašnje strane kako se svež list ne bi zalepio za zid tegle i počeo da buđa. Onda se u teglu ubacuje list i otvoren cvet pa se na kraju nalije uljem dok ne ogrezne. Tegla se poklopi tacnom i ostavi na što sunčanijem mestu (neki prozor na južnoj strani kuće) 40 dana. Dobro je da tacna (ili čime je već pokrivena) ne dihtuje hermetički kako bi voda u obliku pare mogla da izlazi iz tegle. Posle 40 dana se ocedi, nalije u flašu i čuva na tamnom, hladnom mestu.
Kantarionovo ulje se koristi kod svih fizičkih i upalnih oštećenja kože i sluzokože. Ako se brzo namaže na opekotinu posledice mogu uglavnom u potpunosti da se izbegnu – zato bi u svakoj kuhinji trebalo da se nalazi mala bočica ovog ulja, za što bržu primenu. Čak i hronični problemi kao što su hemoroidi mogu da se bar drže pod kontrolom ako ne i da se problem eliminiše.
—————————-
Delovanje bokvice i kantariona je sigurno, preneću još neka svoja iskustva koja mogu da pomognu ali ne obavezno.
Gastritis sam dobio sa nekih 30 godina – stres je bio jedini uzrok. Prvo nisam mogao da jedem beli luk, onda ni crni, kasnije su mi smetali i kuvani/prženi u jelu, pa suvo meso… Lekovi nisu pomagali i više iz očaja neko iz stvarne namere sam probao lečenje kičicom (Centaurium erythraea). Prolazeći livadom (živim na selu) naišao sam na kičicu i pomislio „nemam šta da izgubim…“
Poznajem lekovito bilje, znao sam da se lekovite materije kičice nalaze u njenom stablu, otkinuo sam parče sažvakao… to je toliko gorko da je potrebna jaka volja da se ne ispljune, isisani sok se proguta (ni u želudcu nije mnogo prijatniji osećaj). Međutim, već posle prvog „tretmana“ sam osetio poboljšaje, posle tri dana tretmana gastritis je nestao!!! Napomena: kičicu koristiti na prazan želudac, odnosno pola sata do sat pre jela.
Iako zvuči fantastično, ova metoda ima određene nedostatke. Prvo, kičica mora biti sveža, sušena nije imala nikakvo dejstvo što ograničava njenu upotrebu na nekoliko nedelja godišnje mada posle košenja livade može još jednom da odraste iste godine.
Drugi problem je još teže rešiv: gastritis se najčešće javlja kao posledica stresa i dok ne eliminišete stres neće vam pomoći ni čelični želudac. Ali pošto stres izaziva pre svega fizički uticaj na stomak (osoba pod stresom se zgrči, diše plitko) neophodno je da kontrolišemo svoje disanje – da dišemo dublje. Pesma je još bolja, nije toliko bitno što nam se ne pava, jer pri pevanju osim što dišemo duboko cela utroba vibrira… to je mnogo prirodnije stanje od zgrčenog.
——————————
Od ranog detinjstva patim od osetljivog grla, toliko osetljivog da jedan sladoled ili malo gaziranog soka izaziva tešku upalu. Kasnije sam shvatio da osnovni problem nije u grlu već u sadržaju koji se sliva iz sinusa u grlo. Taj problem sam uspešno rešio ispiranjem grla čajem od žalfije (Salvia officinalis). Možete da zamislite kakav je osećaj kad se rešite takvog problema! Nažalost, javio se drugi – sinusi su počeli da se zatvaraju što je izazivalo takav bol da ne pomaže ni jedan analgetik a probao sam ih dosta.
Nije bio problem odrediti da se sinusi zatvaraju zbog alergijske reakcije (isto ono što mi se događalo sa grlom), čaj od žalfije pomaže samo kod vrlo blage upale ali to u ovom slučaju nije dobro rešenje. Ne pomažu čak ni lekovi protiv alergije, kad se sinusi zatvore znam da me čeka 2-3 dana jezive glavobolje. Znam da se alergija od hladnoće, prašine od drveta… ali to je nešto što ne mogu potpuno da izbegnem.
A onda mi prodavačica u prodavnici zdrave hrane preporuči da pokušam sa uljem crnog kima – da ne dužim, celu zimu nisam imao glavobolju! Od polu-invalida (jer glavobolju prati neka vrsta groznice, teška malaksalost, nedostatak apetita…) sam ponovo počeo normalno da funkcionišem!!!
Čaj od žalfije koristite kod bilo kakve upale grla i desni (ispiranje, grgotanje, čak i rastvor sode bikarbone može da pomogne) a ako imate alegiju, posebno probleme sa sinusima jedna bočica od 30ml kimovog ulja za probu nije skupa, jeftinija je od farmaceutskog pandana.
———————————
Ako samo jednom čitaocu pomognem svojim iskustvom ovaj tekst je bio vredan pisanja…
Foto naslovnice: pixabay.com
P O D I J E L I !
Ljekovito bilje nije čudotvorno – ali može biti.
Mojoj je pokojnoj baki dijagnosticiran rak jetre u četrdesetoj godini života, tražila je i drugo pa i treće mišljenje ali su sva bila ista, tj porazna po nju. Bio je rat, neimaština, muž mobiliziran u vojsku, sama s troje djece. Odlučila se boriti, liječiti čim god da spasi, ako ne sebe za dugo a ono djecu od bijede. I tako je počela, savjetima iz knjige (Pelagićev Narodni Učitelj) pa iz tuđih iskustava. Uglavnom, da ne duljim, rak se pomalo povukao i ona je poživjela još 52 godine (umrla u 92. godini). Ovo je možda preoptimistički primjer, tko zna koliki si ni uz najbolju volju i trud nisu mogli pomoća ali eto ona je. Dakle – vrijedi pokušati.
Došlo neko takvo vrijeme kad za sve trčimo doktoru, pa onda ponosno u ljekarnu po “lijek” zvučnog imena, stvar je prosta, samo pijemo točno po receptu i bolest će proći, ako ne barem će simptomo nestati, ako i ima nuspojava koga briga, sigurno ima lijek i za njih. Tako smo zaboravili, u stvari nismo se ni potrudili, naći lijek oko nas, u prirodi.
Svatko tko si želi pomoći ili samo olakšati muku preporučio bih:
Maria Treben – Zdravlje iz Božje ljekarne. Njeni su recepti provjereni u tisućama primjera, preporučene biljke su svugdje i lako dostupne a recepti toliko jednostavni da ih i pučkoškolac može razumijeti. Posebno je efikasna Švedska grenčica. Btw za tebe shumy, nekoliko kapi spomenute Š. grenčice u deci mlake vode se ušmrče najdublje što se može. Sinusi će se otčepiti a na upalu sinusa možeš zaboraviti u sljedećih par godina. Ovo je provjereno na više primjera, Moja žena nakon tretmana (prije dvadesetak godina) nikada više nije imala ozbiljnu upalu sinusa, a do tad – svako malo i to svaki put sve gore.
E, hvala – razmena proverenih informacija (generalno) je najbrži način uzdizanja društva. Iako je problem sa sinusima priličko komplikovan zato što ga mogu uzrokovati različiti faktori, kad su prirodne stvari u pitanju proba ne škodi 🙂
Bila bi nam dragocena informacija šta je tvoja baka koristila za lečenje ali pretpostavljam da ne znaš što je strašna šteta. Ali se me podsetio za vrlo bitnu stvar koji sam izostavio: mojoj majci je pre dvadesetak godina dijagnostikovana smanjena funkcija štitaste žlezde što je izazvalo tumorozne promene na žlezdi. Lekar specijalista je odmah preporučio operaciju čim se urade potrebne analize ali u čekaonici ispred ordinacije majci se obratila žena koja je imala sličan problem:
“Nemoj ni slučajno da se operišeš, imala sam dve poznanice sa ovim problemom, obe su se operisale i vrlo brzo posle toga umrle. Ima za to prirodan lek, 40 mladih oraha (polovine prečnika odraslog ploda) se ubaci u kilo meda (celi, zajedno sa korom) i meša jednom do dva puta dnevno dok se javlja pena. Posle 40 dana orasi su se rastvorili u medu, procede se i lek odmah može da se koristi. Na početku se uzima po kašika tog rastvora svako jutro odmah posle ustajanja (naštine) u trajanju dva meseca a kasnije se tretman svodi na dva puta godišnje – u proleće i jesen, uzima se na isti način ali pola rastvora u proleće i pola u jesen. I nemoj slučajno ovo da kažeš lekaru – izbaciće te iz ordinacije.”
Majka nije dalje radila analize, otišla kod lekara posle pola godine na kontrolu a on “u panici” 🙂 “Pa ovo se povuklo, kako to, kako to – to nije moguće!!!”
Da, za oficijelnu medicinu tada to zaista nije bilo moguće. Kako je sad – zašto bih gubio vreme…
Nije da baš ništa od onoga što je koristila baka ne znam ali nisam htio izletjeti sa “glavnim” sastojkom da me ne proglase (i na ovom portalu) ravnozemljašem.
Riječ je o petroleju. Naravno ne onom koji se usipavao u lampe ili koristio kao otapalo. Taj se obični petrolej pročišćavao tako što su ga sipali u vodu, petrolej pliva, barem onaj osnovni dio a nečistoće tonu, to se zagrijavalo, ne znam točno do koje temperature, ispareni dio su “hvatali” na hladnoj posudi, najčešće okrenutom loncu iznad pare, pa se taj postupak ponavljao barem dva, tri puta dok se nije dobila masna i bezbojna tekućina vrlo slabog mirisa (za razliku od startne sirovine koja je intenzivno mirisala). To se koristilo dnevno po čajnu žlicu ili dvije kroz nekoliko mjeseci. Sjećam se da je baka pričala da se već pročišćeni petrolej mogao i kupiti ali bio je rat a ona nije imala vremena čekati da prođe pa ga je tako sama priređivala. Kao dijete ja sam tu tekućinu probao i nije ništa odvratno niti sam imao problema kao npr dok sam gucnuo benzin, sasvim slučajno, tada sam stvarno naježio.
Znam pouzadano da je koristila i Švedsku grenčicu, kupovala je čajnu mješavinu i sama u rakiji radila macerat, isto danas radim i sam.
Jednom ste već spominjali kičicu u komentarima, a budući da sam taman u to vrijeme od poznanice čula da je ona dobra za želudac, morala sam probati. Definitivno najružniji čaj koji sam ikada popila. Priznajem da nisam izdržala i da sam nakon pola šalice sve bacila. Onda sam si počela ublažavati okus s mentom. Kuham čaj pola menta, pola kičica. I obavezno ga pijem kada se prohladi. Ono što sam primijetila da nije baš čudotvorno za mene. Baš suprotno, ako ga popijem na prazan želudac, izaziva mi ogromnu iritaciju želuca. Još uvijek kada imam napadaj gastritisa žudim za njim, ali više mi odgovara kruh (star barem dva dana) i toplo mlijeko. Tada se želudac smiri barem privremeno.
Kadulja se u mojoj obitelji koristi za upalu desni. I stvarno pomaže. Velika je mana što zubi brzo žute 🙂
A za sinuse mi je baka uvijek pravila slanu otopinu sa sodom bikarbonom, a uz to je uvijek kuhala kamilicu za inhaliranje. Danas si znam napraviti malo jaču otopinu – namjerno dodam više soli. Možda radim krivo, ali tada osjetim kako voda ulazi u svaku poru sinusa i onda bude lakše. I kod moje bake je uvijek bilo sušenog cvijeta bazge. Ona je tvrdila da je to najbolji čaj za prehladu.
Prema mom iskustvu suva kičica deluje neuporedivo slabije (ako uopšte) od sirove (piše i u tekstu) a ti si verovatno koristila suvu.
Inače, suva kičica je neuporedivo manje gorka od sirove, u čaju je gorčina dodatno razblažena – možeš da zamisliš koliko je gorak sok sveže kičice! Bez obzira na gorčinu nije nimalo škodljiva (tako bar stoji u literaturi, meni nije škodila), dobra je za treniranje samodiscipline – snagom volje zanemariš odvratnost.
Kadulja je nešto drugo, neko vreme sam pio čaj ali je vremenom organizam razvio odbojnost prema tom ukusu i više je ne pijem, koristim je isključivo za ispiranje – tako ni zube ne boji ako je ne muljaš po ustima.
Slana voda za sinuse je dobra, blago je dezinfekciono sretstvo – žalfija je mnogo bolja(ona je pravi antibiotik), može da se ušpricava isto kao slana voda ali moraš dobro da procediš da ne zapušiš prskalicu.
Kad smo kod sinusa u Podravini se koristi trina. To je ono što ostane na podlozi kad se ukloni sijeno ili otava, sjeme i sitna biljna prašina. Obični se to skuplja kod onih koji sijeno drže na betonskoj podlozi jer je suho i čisto od zemlje. Trina se kuha kao čaj te se ili inhalira ili ušmrkava. Oni koji su to koristili tvrde da ne samo da pomaže nego trajno uklanja probleme sa upaljenim sinusima.