Maskirovka?

Zapratite nas na Telegramu: https://t.me/provjeri_hr

Prateći geopolitiku godinama naučili smo zapadne političke šablone, „false flag“ operacije svih vrsta jer je uglavnom sve to usmereno protiv nas ili se bar radi o sukobu „najvećih krokodila u bari“. A onda se dogodi pobuna Vagnera koja nam pokaže koliko geopolitičke igre mogu biti komplikovane.

Nastanak Vagnera i njegov osnivač

Jevgenij Prigožin ima vrlo interesantnu biografiju: od osuđivanog kriminalca postaje preduzetnik, osniva ugostiteljsku kompaniju „Konkord“ koja je usluživala i najviše ruske zvaničnike zbog čega je dobio nadimak „Putinov kuvar“. Nema nikakve sumnje da su zaista bili u odličnim odnosima, u tolikoj meri da Prigožinu bude poveren tada (za Rusiju) vrlo neobičan zadatak – osnivanje privatne vojske koja će u trećim zemljama ostvarivati ruske interese a da Rusija ne bude direktno umešana i zbog toga optužena, kao što i SAD odavno radi preko svojih privatnih vojnih kompanija.

U suštini, za Prigožina se slobodno može reći da je inteligentan i spretan u „plivanju opasnim vodama“ ali da je vremenom postao krajnje bahat… što je osobina velike većine ruskih tajkuna. Ovo je vrlo bitno za razumevanje krize koju je izazvao poslednjih dana.

Možda najopasnija postsovjetska kriza

Ako već pratite geopoliku teško da vam je promaklo Prigožinovo nezadovoljstvo ruskim vojnim vrhom koga je odavno optuživao za korupciju i nesposobnost, u poslednje vreme je vrlo oštro napadao i Kremlj i Šojgua direktno. Takvo nezadovoljstvo nije moglo da prođe nezapaženo od strane ruskih vojno-obaveštajnih službi koje su sigurno pažljivo pratile poteze Vagnera i Prigožina. Pa ipak, puč je započet a Kremlj je bio iznenađen.

Situacija se vrlo zanimljivo razvijala. Na prvi pogled sve je nelogično: Prigožin koji je višestruko odlikovan za doprinos u ratu napada rusku vojsku!?! Takođe odlično zna da nema šanse protiv vojne sile na koju je krenuo… a ipak krenuo!?! Njegov vojni konvoj došao na 200km od Moskve bez ozbiljnijeg sukoba sa regularnim trupama!?! I sve je trajalo jedan dan, Prigožin zaustavio svoje trupe i prihvatio da ode u Belorusiju.

Ove nelogičnosti sugerišu da iza te “avanture” (zločinačke po tvrdnji Putina i svakog zakona) stoji nešto veće… ali šta? Prva logična misao je bila sumnja na “false flag” (Rusi kažu “maskirovka”) ruske vlasti kako bi postigli određene ciljeve. Oni bi mogli biti sledeći:

– Izmamiti rusku petu kolonu na čistinu pa obračun sa njom uz tada veliku podršku naroda;

– Navesti ukrajinsku vojsku na početak velike ofanzive pa otkriti taktiku kad za njih bude prekasno;

– Motivisati Vašington da iskoristi situaciju i uđe sa NATO trupama u Ukrajinu jer Rusiji ne odgovara rastezanje ovog sukoba u nedogled i trošenje ljudstva i resursa a uključenje NATO-a je nešto što će sigurno doći.

Moglo bi da bude još bitnih ciljeva ali svi oni padaju u vodu naglim završetkom ove krize, niko nije lud da krene protiv Putina dok ne postane jasnije kakve su perspektive puča! To je osnovni znak da nije bila u pitanju maskirovka.

Dalje, u toku krize Medvedev je oštro upozorio Zapad da ne koristi ovu krizu tvrdeći da bi posledice po njih bile teške, Zaharova u dramatičnom obraćanju poziva narod na jedinstvo… sve to govori o zaista opasnoj situaciji u kojoj su se našli!

Za mene najsigurniji znak da je kriza bila realna je ponašanje Putina: u prvom obraćanju javnosti ovaj puč naziva “zločinačkom avanturom” i izdajom da bi se sve završilo obustavom krivičnog postupka i protiv Prigožina i protiv ostalih učesnika pobune – Putin jeste pragmatičan i stoji razlog koji je naveo (sprečavanje krvoprolića) ali je tim potezom dodatno oživeo priču o slabosti ruske vlasti i države što je veoma opasno u situaciji u kojoj se nalaze. Taj izuzetno težak kompromis je isuviše veliki rizik da bi se postigli trećerazredni ciljevi.

Rasplet

Epilog ovog čudnog buntovništva je odlazak Vagnera i Prigožina u Belorusiju. Zasluge za smirivanje situacije je prigrabio Lukašenko iako je svima jasno da je služio samo kao posrednik između Putina i Prigožina. Tada rusofili izbacuju teze da je ipak u pitanju maskirovka, da je Vagner prebačen u Belorusiju kako bi odatle napali Kijev, pa kako bi čuvali nuklearno oružje prebačeno iz Rusije i na kraju kako će biti korišćeni za osvajanje Pribaltičkih država. Sve su to nebuloze jer su Rusija i Belorusija već u vojnom savezu i niko ne može da im zabrani transfer oružja ili ljudstva, za to im nije trebalo ovakvo opravdanje – pa zar već nije prebačeno nuklearno oružje bez ikakvih posebnih objašnjenja?

Posle pokušaja puča zna se šta sledi – hapšenja. Mediji spekulišu da su neki visokopozicionirani ruski generali znali da se sprema pobuna a da je najviši među njima, general Surovikin “nestao”. On je neko vreme bio glavnokomandujući ruskih snaga u Ukrajini ali je sa te pozicije bio smenjen iako je ostao kao pomoćnik novom glavnokomandujućem. Takođe se zna i da je imao bliske kontakte sa Prigožinom što je sasvim normalno jer su ratovali na istom terenu – Prigožin mu je bio bar formalno podređen.

Da sve bude još komplikovanije, Vašington je ostao primetno uzdržan iako bi se moglo očekivati da podrže pučiste kao što obično rade u sličnim situacijama. To i jeste razumljivo, glavna zamerka Putinu u Rusiji je da je “previše mek” – narod bi eventualno mogao da podrži samo oštrijeg vođu a to Vašingtonu sigurno ne odgovara.

Moguć zaključak

Posle svega iznetog i dalje nemamo siguran zaključak. Nezadovoljstvo u ruskoj vojsci postoji od početka ovog rata, grupa penzionisanih generala na čelu sa Ivašovim je kritikovala Putina zbog “napada na bratski narod”. Vremenom je nezadovoljstvo raslo jer su gubici na ruskoj strani bili veći nego što su mnogi očekivali i verovatno je kulminiralo nečijim povređenim egom koji je mislio da zaslužuje mnogo bolji tretman nego što dobija iz Kremlja – do tog nivoa da on određuje kako dalje da se vodi vojska… i država.

Sve u svemu neprijatno iskustvo za Rusiju ali ne i začuđujuće s obzirom na decenije svakakvih ustupaka Zapadu i mentaliteta koji je na tome izgrađen. Jedina korist je da će se vojska dodatno očistiti od korupcije i samovolje kao i da je ruski narod postao svesniji da će loše proći ako nisu jedinstveni, da su mogući unutrašnji sukobi – iskustvo koje smo mi skupo platili. Možda ima nečega što još nismo videli… vreme će pokazati.

Foto naslovnice: screenshot static.india.com

P O D I J E L I !