Zapratite nas na Telegramu: https://t.me/provjeri_hr
U školi su nas učili da biljke nemaju osećanja. To nije krivica učitelja – Priroda zna da čuva svoje tajne.
***
Lili je uvek bila vesela i nasmejana ali je sada sedela na pragu svoje male cvećare i gorko plakala.
„Oh Mark! Kralj moje cvećare, veliki fikus, umire a ja sam nemoćna da to sprečim. Odnesi ga, molim te. I ja ću se razboleti ako ga i dalje budem gledala.“
***
Profesor Mark Svenson je živeo u malom stanu prepunom biljaka. On nije bio samo profesor biologije, ljubav prema biljkama je bila njegova duhovna hrana. Da bi smestio veliku biljku u pretrpani stan gotovo da su mu trebale magične moći. Jedino mesto koje je moglo da dođe u obzir bilo je zauzeto malim stočićem pored kreveta – odjednom, stočić je postao suvišan. Sada je Mark ličio na domorodca koji spava pod drvetom u džungli.
***
Džeri, Markov asistent, je bio zapanjen: „Šta je vaša tajna? Izgledate mlađe svaki dan i ako tako nastavi izgledaćete mlađe čak i od mene što bi me bacilo u tešku depresiju.“
Uvek bi se Mark na ovakve šale nasmejao ali je sada ostao ozbiljan: „Da budem iskren zaista je čudno. Obično jedva ustanem iz kreveta, ponekad više umoran ujutru nego što sam bio uveče. Leđa i noge me više ne bole, krvni pritisak mi je normalan… osećam se kao tinejdžer. Nešto još čudnije se dogodilo: znaš da Lili nije neka lepotica ali me u poslednje vreme neobično privlači. To i nije neki problem ali jeste osećanje prema onom momku, njenom pomoćniku. Kada ga sretnem osećam da želim da ga bacim pod noge i izgazim – ja, profesor sa ovoliko godina!?! Juče mi je Lili rekla da ga je uhvatila kako sipa neki otrov biljkama. Uvrnuto, zar ne?“
„Vaš fikus bi mogao biti vanzemaljac. Potpuno se oporavio za dva meseca a sada se i vi podmlađujete. Molim vas da sednete do mene – možda je zarazno!“
Neke misli je bolje sačuvati za sebe. Mark je bio nestrpljiv da promeni temu: „Hajde da počnemo sa poslom, možda ćemo se podmladiti ali nećemo postati besmrtni a posao se gomila. Molim te zapakuj mi aura kameru. Nemam vremena da je ovde popravljam pa ću je poneti kući.“ Pravi razlog za takav zahtev je bila pretpostavka koja bi ga učinila idealnim kandidatom za ludnicu. Zato ni Džerija nije hteo da uputi u svoje namere.
***
Mark je postavio aura kameru na stolicu tako da je iz kreveta mogao pratiti na monitoru kamere šta se dešava. Čim su mu se oči privikle na mrak video je sasvim normalnu auru – par milimetara prekrasne plave svetlosti oko svih delova fikusa, nešto jačeg intenziteta oko lišća. Ničeg neobičnog nije bilo. Kameru je ostavio uključenu na snimanju za svaki slučaj.
Možda je slutio ovako nešto ali kada je ujutru na snimku video aktivnost fikusove aure gotovo se onesvestio. Oko pola sata pošto je zaspao aura se uvećala do te mere da se umesto fikusa videla svetleća lopta. Tada je aura kao iskričav, plavi vodopad počela da pada na Markovu glavu. Ostala je misterija zašto je izbrisao snimak čim ga je odgledao.
***
„Šta se dogodilo?“ Mark je osećao jaku vrtoglavicu ali mu je odmah bilo jasno da nije u svom stanu. „Šta radim ovde?“
Džeri je bio između doktora koji su ga gledali kao neko čudo: „Vi ste u ovoj bolnici gotovo pola godine. Ovi ljudi oko mene su rekli da nema nikakve šanse da se probudite a vi izgledate kao da ćete sad da se spremite za posao pa da zajedno krenemo.“
Mark je pokušao da se bilo čega priseti i tada su se pojavile neke slike. „Provalnik je upao u moj stan, verovatno je mislio da je prazan. Ja sam naglo skočio iz kreveta i osetio kao da mi je glava eksplodirala. Sused je čuo da se nešto događa i našao me kako ležim na podu.“ Zastao je za trenutak i pogledao u medicinsku sestru koja je nasmejana stajala sa strane: „Izgleda da je samo sestra Sonja verovala u moj oporavak. Nagovorila je Džerija da donese nešto što volim pošto nemam rodbinu koja bi me posećivala i on je doneo fikus…“
Jedan od doktora je prišao krevetu, uzeo Markovu ruku i mereći puls počeo da objašnjava: „Poštovani gospodine, imali ste izuzetno težak moždani udar i pravo je čudo da ste živi. Sećanje događaja koje ste sada ispričali je više nego čudo.“
Mark jedini nije bio iznenađen. Pomerio se u stranu da bi video iza doktora. Krupne suze su mu potekle niz obraze videvši da je fikus potpuno uvenuo. „Malo ko je toliko srećan da ima prijatelja spremnog da za vas žrtvuje sopstveni život. Potrošio je isuviše energije spasavajući me i verovatno bi bio živ da ste ga malo bliže primakli.“
Foto naslovnice: pixabay.com
P O D I J E L I !
