Zapratite nas na Telegramu: https://t.me/provjeri_hr
Dosta “zdravstvenog” terora!
„Izlazak je uvijek teži od ulaska. Pogotovo ako se radi o braku.“
E, dragi moj čitatelju – imam za vas jednu dobru i jednu lošu vijest. Iako se odnosi na jednu te istu stvar odnosno događaj. Eto, dobio sam neki dan obavijest da naša „braća po oružju“ – Slovenci spremaju u subotu 18.2.2023. u Ljubljani u jednom hotelu veliki događaj. A događaj se zove: “Susret naroda za izlazak Slovenije iz SZO (WHO)“
Svaka čast Slovenci!
A loša vijest je to – da su nas (opet) pretekli. Ti Slovenci. Ma dragi su meni Slovenci, a pogotovo Slovenke – ali opet. Opet su ispred nas. Ako nas ne preteknu po lijevoj strani – onda nas preteknu po desnoj. Bilo kuda – Slovenac svuda. Pa to više nema rezona. Ako se jednom netko sjeti da će udijeliti nagradu onom tko prvi stigne na vrh Mt. Everesta bez boce s kisikom, u kupaćim gaćicama – evo, režem jednu stvar – da će to biti Slovenac. Ili Slovenka. Te su ponekad još luđe.
A ovi što organiziraju susret u subotu – to su vam potomci onih Slovenaca što su onomad dotrčali pomoći onoj dalmatinskoj brigadi na Neretvi. Među njima je bilo par rosnih Slovenki, a pošto se već tada govorilo “tako mlada, a već Slovenka“ – kad su ih oni Dalmoši ugledali, te rosne Slovenke – odmah im je srce poskočilo pa su bez po muke samljeli i onaj Prozor i sve ostalo.
Eto, stigao mi mail od Vrhovne slovenske Anti-WHO komande. Dakle, Slovencima je dozlogrdilo. A kad će nama? Kad ćemo mi nešto takvoga organizirati? Umjesto da se koljemo s njima oko one žlice mora i tih par ribica što ih Slovenci zovu po imenu. Jer tih ribica i nema baš nešto puno u tom zaljevu, u toj žlici vode. Tamo čak ni Crnogorci ne bi ništa uhvatili. Možeš ti bacati koliko hoćeš dinamita – ništa tamo neće isplivati.
Ajd’ možda ispliva kakav američki ronilački specijalac što postavlja dinamit na neki podmorski kabel. Za svaki slučaj – ukoliko Slovenci uspiju u tom anti-WHO pokretu, pa stvarno „odrežu“ onog simpatičnog Tedrosa Ge-žbrlj (majke ti, ne možeš mu ni ime izgovoriti). Jer Ameri vole biti sigurni. Oni su pravi ziheraši. Čim nanjuše da bi se netko mogao odvojiti od njih – odmah se hvataju dinamita i podmorskih akcija. Pa to je tako – oni su gospodari kopna, mora i neba. I svemira i podmorja i… pa naravno – i naše Vlade. Dobro ajde – i slovenske Vlade. Tu smo u istoj gabuli.
Ali ovi slovenski „potomci“ ne haju za to. Organizirali su kompletan događaj. Samo im još fali kakva pjevačica – neki popratni bend, prije nastupa Vrhovne komande. Ne bi se čudio da se pojavi Seve ili Danijela Martinović – ta dobro kotira u Ljubljani. Pogotovo kod onog njihovog Zokija – gradonačelnika. Kad se pojavi Danijela – odmah se sklope svi poslovi bratskih naroda Hrvata i Slovenaca. Eto, šta (prave) žene rade.
Nemam šta više „drobiti“ za danas.
Ovdje nema filozofije, nema nadmudrivanja. Sve je jasno. Ako se to ovako nastavi – neće me uopće čuditi da ona slijedeća (prva) misija osvajanja Mjeseca bude u ekipu uključila i kakvog Slovenca. A možda i Slovenku.
Ajmo sad Dalmatinci. Probudite se. I moji Primorci. I Boduli – ti su uvijek prvi za stolom gdje se nešto jede i pije. Pogotovo ako je mukte. Ajmo nać’ jednu lijepu lokaciju na granici Primorja i Dalmacije – može Sveta Marija Magdalena ili Lisarica. Eto ga tamo restoran „Jure“ – imaju dobru klopu. A možemo se usput i okupati kad se dogovorimo oko tog izlaska iz SZO (WHO). Pa pošaljemo Tedrosu jedan selfie.
Danas moram ponuditi nešto dalmatinsko, onako – pravo za dušu – da malo namamim Dalmoše: Mišo Kovač – Ja nemam više razloga da živim – pa nek’ Tedros razmišlja što to znači.
P O D I J E L I !
