Zapratite nas na Telegramu: https://t.me/provjeri_hr
Zagonetna kolektivna svest
Ovih dana se puno priča o veštačkoj inteligenciji, da li će i kada „postati svesna“. Svest… jeste li sigurni da znate šta je to? Mi u stvari ne možemo precizno da definišemo ni idividualnu svest, kolektivna svest je još teža za definisanje – da li bi prepoznali svest kod veštačke inteligencije jer ona može da bude značajno različita od naše?
Individualna svest je krajnje komplikovan konstrukt, jedinke mogu da žive u identičnim uslovima a da su psihološki potpuno različite, samim tim i njihov doživljaj sveta oko njih je različit. Kolektivna svest bi onda morala biti neuporedivo komplikovanija ali smo je nekako trivijalizovali, sveli na obrasce ponašanja mase u određenim situacijama. To i jeste tačno kada se gleda ono što je na površini ali ispod površine se nalazi svet čuda – istinskih čuda koja teško zapažamo i još teže objašnjavamo. Štaviše, izgleda da je to za nas zabranjen svet.
Da li verujete u paranormalno? Recimo u prekogniciju? Postoje brojni dokumentovani slučajevi „viđenja“ događaja koji se još nisu dogodili, neki od njih se mogu smatrati slučajnošću, neki se mogu objasniti i verovatnoćom (recimo kad neko više puta „prorekne“ događaj i on se na kraju dogodi – kao Bajden sa napadom Rusije na Ukrajinu :)) ali su neki događaji toliko detaljno opisani da nauka mora da prizna njihovu verodostojnost iako nema objašnjenja za to.
U mladosti sam slušao od ozbiljnih ljudi da životinje mogu da osete da im je kraj blizu. Konkretno, neki se kunu da nije redak slučaj da kokoške potmulo „kvrče“ (ne znam kako da nazovem taj zvuk) noć pre masovnog klanja. Ja nemam dilemu u vezi prekognicije… jer sam je doživeo!
Noć pred put sanjam detalj zimskog pejzaža – kao slika u ramu. Ne znam da li sam predhodno nešto sanjao i kakva bi mogla biti veza sa tim pejzažom ali sam se odmah probudio i taj pejzaž mi je ostao u jasnom sećanju.
Sutradan, u toku putovanja u jednom momentu vidim kroz prozor automobila identičan pejzaž koga sam prethodne noći sanjao! I istog momenta me je probio hladan znoj kao nikada u životu! To je definitivno najčudnije iskustvo u mom životu – oduvek sam otvoren prema neobjašnjivom (ne odbacujem nego pokušavam da nađem objašnjenje) ali sam ovaj događaj u prvim momentima odbacivao kao realnost, sebe sam ubeđivao da nisam sanjao ono što sam sanjao, da se ono što sam video ne slaže sa viđenim u snu… ni sam ne znam zašto. Kako nisam sklon panici brzo sam se smirio i vratio unazad – prisetio se vremena kad sam se probudio i tako potvrdio san, ono što sam video iz automobila je bilo na javi, u potpuno svesnom stanju i svaka sumnja je nestala! Ali pitanje i dalje ostaje – odakle je stigla slika koju sam sanjao?!?
Teorija „100 majmuna“
Na nekim malim japanskim ostrvima žive kolonije Makaki majmuna koje su pod zaštitom države i koje se proučavaju još od polovine prošlog veka. Istraživači su hranili majmune slatkim krompirom tako što su ga bacali u pesak, iako je pesak smetao majmunima oni su jeli tako zaprljane krompire.
A onda su naučnici primetili mladu majmunicu na ostrvu Košima 1952. godine koja je krompire prala u vodi! Vremenom se povećavao broj majmuna koji peru krompire, najčešće su mladunci učili od roditelja. Šest godina kasnije, 1958. godine bilo je nešto manje od 100 majmuna koji su potapali u vodu slatki krompir. Prema priči istraživača (koja je ubrzo postala legenda) u jednom momentu su praktično svi majmuni počeli da potapaju krompir u vodu… ali ne samo na tom ostrvu već i na ostalim!
Japanski primatolog koji je proučavao taj fenomen izneo je pretpostavku da su “umovi jedinki iste vrste povezani u kolektivnu svest i kada se pređe kritičan broj jedinki koje poseduju određenu informaciju onda ta informacija postaje dostupna svim jedinkama”. Kasnije je tu pretpostavku povukao ali je 1979 Lajl Wotson napisao knjigu na osnovu tih priča a onda je cela ideja proširena preko brojnih drugih knjiga, filmova – u rasponu od totalnih budalaština, horora do vrlo ozbiljnih studija. Kao ozbiljnijeg bi valjalo napomenuti Ruperta Šeldrejka koji obrađuje temu “morfogenetskih polja” i koristi ovaj fenomen kao dokaz njihovog postojanja.
Da li je zaista tako
Ne treba biti genije da bi se zaključilo da ova teorija nije tačna, da jeste deca ne bi morala da idu u školu već bi samo pokupila znanja iz “informacionog oblaka” koji okružuje planetu. Takođe bi bilo glupo potpuno je odbaciti: ti istraživači jesu primetili nešto neobično – prenos informacije na veću daljinu od one na kojoj majmuni mogu da komuniciraju glasom! Greška istraživača je što su isuviše pustili mašti na volju čime su narušili svoj kredibilitet i verodostojnost istraživanja. Ali čak i da sve to nije istina i dalje ima fenomena koji se teško mogu objasniti a da se ne uzme u obzir povezanost individualnih svesti u kolektivnu.
Posledice mogućnosti povezivanja individualnih svesti
E, sada ulazimo u vrlo mračne vode. Mnogo puta sam pisao o “grupi onih koji žele kontrolu nad celim čovečanstvom”, pisao sam o našoj psihologiji koju koriste protiv nas kao alat za postizanje te kontrole, odavno je poznato da se mediji, internet direktno koriste u tu svrhu… ali šta bi bilo kad bi ljudi na podsvesnom nivou delili sve informacije koje poseduju: sva saznanja o svetu oko sebe, o drugima ali i o sebi, o svojim namerama?!? Zar vam ovo ne liči na ono što zovemo instiktom – koga imaju životinje, imali smo ga i mi ali smo ga gotovo potpuno izgubili?
Sada zamislite da potvrdimo postojanje “biološkog informacionog oblaka”, da ga proučimo i uspemo da mu po želji svesno pristupamo – kakve bi kolosalne promene u društvu izazvalo! Zamislite svet u kome nema skrivenih dela jer se informacija o svakom učinjenom delu može naći u kolektivnoj svesti! Čak ni misli ne bi mogle da budu sakrivene jer su i one deo kolektivne svesti!!!
Bilo bi to potpuno drugačije društvo od ovog današnjeg, današnji čovek se u njemu ne bi prijatno osećao jer ne bi bilo nikakve privatnosti… ali ne bi bilo ni prevara, zloupotreba, krađa, nasilja – bilo kakvog kriminala jer bi svi bili svesni te namere i pre nego što je ostvarena! I ono glavno: ne bi bila moguća kontrola društva od strane pojedinaca ili grupa!!! Ne samo zato što više ne bi imali alate neophodne za uticaj na druge (korupcija, ucena…) već bi i njihova namera bila opšte poznata!
Iz ovog ugla gledano, ukoliko bi zaista postojala mogućnost povezivanja individualnih svesti, najviše krugove moći ne brine toliko mogućnost samolišavanja emocija pojedinaca kako bi se uklopili u postojeće norme društva – njih brine pre svega gubitak sadašnjeg položaja!
Gušenje nauke
Čovek od davnina pretpostavlja da postoji nekakva veza njegove svesti sa svešću bar ostalih iz njegove okoline ako ne i šire – pa i globalno, na taj način bi se objasnile i neke paranormalne pojave koje milenijumima ostaju u sferi neobjašnjivog.
Bilo bi vrlo neobično da ne postoji interesovanje naučne zajednice za istraživanje ovog fenomena ali se on ne istražuje ni približno onoliko koliko bi se moglo očekivati. Štaviše, kao da postoji “zavera ćutanja” ili se čak ide na podsmevanje i diskreditaciju onih koji načnu ovu temu – zar nije identična situacija kao u slučaju NLO fenomena gde se uprkos gomili materijala pa i izjava kredibilnih pojedinaca do skora svako ko bi se usudio da ozbiljnije uđe u ovu priču proglašavao šarlatanom?
Naučnik koji je istraživao “fenomen 100 majmuna” je povukao svoj rad – da li je to učinio dobrovoljno ili pod pritiskom? Zar vam to ne liči na povlačenje istraživanja onih mladih Indijaca koji su otkrili da virus korone ima sekvencu HIV virusa(!!!) što isključuje mogućnost prirodnog nastanka ovog virusa?
Čak ni potvrda toga od strane najvećeg autoriteta iz ove oblasti nije bila dovoljna da ti mladi istraživači stanu iza svojih nalaza! Čega se plaše? Plaše se da ne dožive sudbinu onih koji su pokušali da se suprotstave “zaveri čutanja” – recimo sudbinu Flajšmana i Ponsa (otkrili hladnu fuziju) koji su “okačeni na stub srama”, profesionalno uništeni iako NASA 20 godina kasnije izjavljuje “da tu ipak ima nečega”!
Sudbina kolektivne svesti
Opisana kolektivna svest postoji ili ne postoji – mi na njeno postojanje ne možemo uticati. Saznanje o njoj je druga stvar i velika je verovatnoća da do javnosti neće doći ozbiljnije informacije o tako moćnom alatu organizacije društva dok postoji grupa ljudi koji žele kontrolu nad ostalima. Pomenuta prekognicija možda ukazuje na vanvremensku egzistenciju kolektivne svesti?
Tek kad shvatimo šta se sve krije od nas, tek tada možemo da sagledamo svoju sudbinu običnih robova i da zamislimo život u istinskoj slobodi a savršeno oružje za borbu za nju je možda sve vreme “oko nas”…
Foto naslovnice: web screenshot
P O D I J E L I !
