Zapratite nas na Telegramu: https://t.me/provjeri_hr
Nedavno mi je postavljeno naizgled banalno pitanje: „Evo, šta sad ako ja negiram klimatske promjene i to ovde napišem, a šta ako ja sad ovde potvrdim kako ja vidim promjene klime, u čemu je razlika…” ali banalno je samo naizgled, u stvari je suštinsko!
Svevremena tehnika “zavadi pa vladaj”
Kad su ljudi zadovoljni, srećni, kad nisu pod nekakvim pritiskom, kad su altruisti i rukovode se znanjem i logikom teško im je nametnuti bilo šta što im ne odgovara. Razlog je jednostavan: znanje i logika im omogućava da na vreme prepoznaju opasnost a dobri međusobni odnosi da se udruže protiv te opasnosti. Da bi ljudi postali podložni manipulaciji prvo se moraju navesti da odustanu od logike, da više veruju osećaju! Takvi, kad se suoče sa logikom, sa dokazima, postaju fanatični u odbrani svog osećaja (koji se pretvara u veru, gotovo kao religijsku jer drugačije ne može da opstane).
U normalnoj situaciji ovakav fanatizam ne uspeva da pusti duboko korenje ali u vreme pomutnje kao što je danas “logika” je zbunjena što još više daje krila “osećaju” koji gubi sve kočnice. Dakle, većina ćuti jer je dezorijentisana – navikla je da država rešava njihove probleme a sada kao da je država ta koja izaziva ili bar toleriše pravljenje problema! Sa druge strane “alternativci” nekritički usvajaju i šire čak i najluđe teorije pa često i agresivno insistiraju na njima zbog čega dolaze u sukob sa većinom.
Moćnicima ne bi odgovaralo ni da “alternativci” postanu ogromna većina jer bi onda mogli da se ujedine po određenim pitanjima i preduzmu akcije koje imaju potencijal za odlazak u nepredviđenom pravcu, za Moćnike je upravo ovakav odnos snaga idealan jer tako mogu da nas drže u neprestanoj međusobnoj konfrontaciji.
Kako izaći iz ovog začaranog kruga
Tehnika “zavadi pa vladaj” se koristi milenijumima ali se po pravilu primenjivala na neprijatelja – današnjem čoveku je teško da shvati i prihvati da smo svi neprijatelji malom broju ljudi na vrhu piramide moći! Tek kad to prihvatimo možemo da idemo dalje:
– Ne možemo računati na pomoć države jer je i ona na mnogobrojne načine ucenjena i sprečena da obavlja svoj osnovni zadatak (zaštita stanovništva) od strane našeg pravog neprijatelja
– Ne možemo računati ni na pojedince u koje verujemo ma koliko oni bili moćni jer je njihova moć smešna u odnosu na moć koja nama upravlja
– Nekakva viša sila (Bog, vanzemaljci…) bi verovatno mogla da pomogne ali tu pomoć odaaaaavno čekamo – dalje čekanje može da se završi katastrofalno po nas
Jedino na šta realno možemo da računamo je naša snaga. Kada ovo shvatimo i prihvatimo već smo zakoračili na put pozitivnih promena. Ali kako tu snagu iskoristiti? Oružana pobuna… protiv koga?!? Već sam istakao da je vlast prisiljena da radi kako radi, neki od njih nemaju izbora jer vide da će nepoštovanjem „smernica“ koje dobijaju „odozgo“ gurnuti narod u još veće probleme a većina političara nema intelektualnu kapacitet da shvati situaciju (zato i jesu postavljeni na vlast) pa samo koristi svoj položaj za lično bogaćenje.
Dakle, možemo oružjem skinuti vlast ali nećemo mnogo postići – novi koje postavimo će vremenom postati kao stari, u tome imamo iskustva. U tom slučaju podizanje oružja na policiju i vojsku ima još manje smisla! Takođe treba istaknuti da revolucija na vlast uglavnom dovodi demagogiju, vrlo retko mudrost koja je uslov svih uslova za započinjanje pozitivnih promena
Ako revolucija nije dobar put kako na miran način dovesti do pravih promena?
Nekako su ljudi zaboravili da političari imaju moć samo zato jer smo im je mi dali – oni su u našoj službi!!! I ako mi masovno odlučimo da tu moć vratimo u svoje ruke političari nemaju pravo (čak ni zakonsko) da se na taj zahtev ogluše!
Nepobediva taktika
Već je bilo takvih pokušaja, neki su čak bili uspešni ali nigde narod nije naterao vlast da mu polaže račune – da objašnjava svoje postupke a da se ne radi o običnoj demagogiji. Znači promena vlasti nije nikakav garant za pozitivne promene.
Društvo ne može normalno da funkcioniše bez nekakve organizacione strukture! Svim državama upravlja njihova vlast (bar zvanično) a dozvolu za upravljanje su dobili od stanovništva tih država. I sve što treba je da ih nateramo da rade za naše dobro – a mi moć za to imamo, samo nemamo dobru taktiku! Da vidimo na primeru klimatskih promena kako bi trebalo da izgleda dobra taktika.
Mediji su puni tekstova o klimatskim promenama ali šta mi stvarno znamo o njima? Doba korone nam je pokazalo da i mediji i stručnjaci i političari mogu da nam podmetnu teške laži. Za razbijanje klimatske agende je potrebno nekoliko koraka.
1. Da li se klima zaista menja? U statistici ćemo gotovo sigurno naći današnje temperaturne maksimume i minimume i ranije kao i debljinu ledenog pokrivača, brzinu vetrova i sve ostale klimatske ekstreme. Ono što zaista treba da ukaže ne ozbiljne promene je učestalost tih klimatskih ekstrema koja ove godine nikako ne može da se negira! Da ne nabrajam, svako ko objektivno gleda na ovo pitanje to dobro zna – mnogi su osetili na svojoj koži.
2. Ako smo zaključili da se klima menja onda treba odredi uzrok. To je komplikovano pitanje i za najveće stručnjake iz ove oblasti, da ne govorimo za nas – laike po tom pitanju. Atmosfera ima više “amortizera” od kojih za neke još uvek ne znamo jer se promene dešavaju sporije nego što je očekivano. Ako se ustanovi da su promene klime prirodnog porekla (pre svega uticaj Sunca) onda cela klimatska agenda pada u vodu ali ako se ustanovi da je nenameran ljudski uticaj presudan za menjanje klime onda se mora odrediti šta je tačno krivac za tu promenu (ako se ustanovi da neko namerno izaziva klimatske ekstreme… rešenje je jednostavno).
Naravno, jasno je šta će ustanoviti sadašnji Establišment ali upravo je to mesto gde mi moramo reagovati: moramo insistirati da se stvori “naučni pluralizam” i da sve strane slobodno iznose svoje mišljenje! Iako će mnogi reći da ogromna većina bilo koje populacije nema dovoljno znanja da proceni šta je istina, te diskusije bi u suštini bile slične političkim – sve strane bi izlazile sa svojom verzijom koju bi pokušavale da dokažu a ostale bi ukazivale na greške u njihovim tvrdnjama i laž bi postala očigledna… ukoliko “naučna opozicija” ne bi bila prikriveni igrač Establišmenta što bi bila samo naša krivica, isto kao u slučaju političke opozicije.
Na kraju recimo “naučni parlament” ustanovi da su “staklenički gasovi” krivi za globalno otopljenje i da će posledice biti sve gore, mi moramo da insistiramo da nam se objasni kako će pomoći uništavanje miliona hektara zelenih površina da bi se izgradile solarna postrojenja, da li su opasniji kravlji prdeži od rata u Ukrajini – koga niko ne pominje kao izvor tih gasova, kakve će direktne posledice biti po naše zdravlje ako izbacimo prirodno meso iz prehrane… mnogo je tih pitanja na koja moramo da dobijemo odgovor da bi dali odobrenje za radikalno menjanje naših života – jer mi smo ti koji se pitaju i daju odborenje bez obzira što smo to zaboravili!
Zaključak
Nadam se da je sada bar malo jasnije zašto je bitno da imamo jasan stav po mnogim pitanjima pa i onom sa početka teksta. Sve dok dozvoljavamo da nas zavode bilo MSM bilo alternativa, oni koji vladaju će moći da nam rade šta god požele. Prošlo je vreme kada smo sebi mogli da dozvolimo lenjost, prepuštanje odluka u tuđe ruke – sada će nas i naše potomke ta lenjost koštati života u logorima pod neljudskim uslovima… ako uopšte bude potomaka i pod uslovom da ostanemo živi.
Foto naslovnice: pixabay.com
P O D I J E L I !
