Petak, 24 svibnja, 2024
NaslovnicaWake upAmeričko diktiranje tempa

Američko diktiranje tempa

Zapratite nas na Telegramu: https://t.me/provjeri_hr

Ratni bubnjevi

Mudrost je uvek bitna. U opasnim vremenima kao što su ova, mudrost je uslov opstanka. Ali, kao za inat, što je situacija opasnija to fanatizam „probija plafon“.

Pre početka rata u Ukrajini mogle su se čuti tvrdnje „Rusija će za nedelju dana biti u Lisabonu, američka privreda je propala, oni nemaju para za bilo kakav rat…“ i bilo kakav kontra argument je dočekivan na nož. Pošto želja nije dovoljna da bi se nešto ostvarilo, te tvrdnje su malo „omekšale“ jer Rusija posle godine dana ratovanja još uvek  ratuje u Ukrajini a „propala“ Amerika daje Ukrajini silno naoružanje, municiju, „dobrovoljce“. „Da ali Zapad će da ostane bez naoružanja, iz Londona se čuje da bi imali municije za samo jedan dan ratovanja…“ ?!?

Da malo razmislimo pre nego što pustimo da nebuloze izlaze iz naših usta: do pre tri godine Putin je kritikovao domaće medije, posebno državne medije koji su pisali loše o Ukrajincima tvrdeći da je to bratski narod i da se ne sme stvarati „zla krv“. Samo dve godine kasnije Putin izdaje naređenje svojoj vojsci da uđe u Ukrajinu!!! Da li je Putin lagao kada je tvrdio da Ukrajince smatra braćom ili je bio prisiljen na to? Ako je bio prisiljen… ko ga je prisilio?

Da se vratimo 30 godina unazad, na naše prostore. Da pretpostavimo da Milošević nije znao kakva će reakcija „međunarodne zajednice“ biti pre početka rata u Hrvatskoj – da li je znao šta ga (nas) čeka pre početka rata u Bosni? Ako i tu ima dileme… možda je mislio da se NATO neće umešati na Kosovu??? A ako je znao, zašto je ulazio u bilo koji od tih ratova? Zato što je krvolok, zato što je mrzeo narode sa kojima je ratovao? Ili je bio prisiljen… ko ga je prisilio?

I Miloševića, kasnije Putina, uskoro Sija, Iran, Severnu Koreju, Indiju i Pakistan… prisilio je isti „entitet“ – onaj entitet koji je kreirao koronu (i ko zna šta još), koji uništava proizvodnju i skladišta hrane, koji remeti snabdevanje energentima, koji forsira rodnu agendu, podstiče rasne, nacionalne, verske… netrpeljivosti.

Rusija je moćna država, i vojno i ekonomski i naučno-tehnološki ali ne dovoljno da spreči konfrontaciju i provokacije – to niko ne može jer onaj ko forsira konfrontaciju je uvek u prednosti. Najveće postignuće Vašingtona je to što su instalirali poslušnički politički aparat u mnogim svetskim državama, posebno kod „saveznika“ tako da je u stanju da nametnu svoje viđenje demokratije, pravde, istine. Novca imaju neograničeno jer je njegovo štampanje pokriveno prihvatanjem „saveznika“ da „učestvuju u troškovima“ kojim plaćaju i čelnike “saveznika”… zatvoren krug.

Najviši krug moći Zapada  kontroliše političare Zapada, kontroliše medije, “proizvodnju novca” a preko tih alata i sve ostalo. Najbitnije od svega je što na taj način kontroliše svest populacije Zapada kojoj mogu da nametnu bilo šta. Za početak populacija Zapada je svesna da Rusija nije đavo kakvim ga mediji predstavljaju ali ne vrši pritisak na svoje političare, kako vreme bude odmicalo vojni pritisak na Rusiju će da raste, Rusija će takođe da pojačava dejstva i populacija Zapada će biti dovedena u situaciju da nema izbora nego da podrži “svaki oblik otpora ruskoj agresiji” – opet zatvoren krug.

Zaustavljanje ovog ludila je nemoguće jer je sve isuviše dobro isplanirano. Putin nije mogao da izbegne rat protiv Zapada, sve što može je da Zapadu postavi granice – i nuklearne ako treba. Ali konfrontacija sa Zapadom neće nestati, Rusija (Kina, Iran, Koreja… “osovina zla”) će postati “trajna pretnja” a to je baš ono što Moćnicima treba. Jer savršene kontrole nema bez “egzistencijalne pretnje” – bila ona u obliku “neprijateljske države”, opasnog virusa, nestašice hrane… Bar ne moramo da brinemo šta će nas od ovoga snaći, dobićemo “kompletan paket”.

P O D I J E L I !

shumadinac

2 KOMENTARI

  1. Ako u priču ubacimo ekonomiju (resurse) vidjet ćemo da i ratni bubnjevi koštaju. Ratovi ne prestaju zato jer je nestalo pušaka ili granata nego zato jer nema para za daljnje ratovanje.
    Sada ako u priču ubacimo ekonomsku premisu “osovina zla” najedanput više i nije tako bijedna. Nafta, metali, uključujućim i rijetke, zlatne rezerve, državni suficiti, hrana, svega toga ima i više nego potrebno kod nih. Na drugoj strani imamo $ koji polako ali sigurno tone, zaduženje koje se ne da brojem izraziti, manjak hrane, manjak energenata koji usput postaju sve skuplji i nedostupniji, sve veći bunt među građanima…
    Sukob, koliko god bude trajao dobit će onaj koji ima veću realnu privredu, više resursa i manje pobunjene građane. U ovom trenutku nije teško zaključiti tko drži aduta u rukama.

    • Da ali šta ako cilj nije pobediti već “udaljiti”? I onda organizovati ekonomiju po svojoj želji jer niko ne sme ni da prigovori a ne da se suprotstavi?

      Realna privreda može da bude ratna sa besplatnom radnom snagom – i pri eksploataciji sirovina, njihovoj preradi, pretvaranje u poluproizvod pa u finalni, bez naplate intelektualne svojine…
      Ekonomija je samo alat kojime se zadovoljavaju potrebe mase, oni glavni zadovoljavaju svoje potrebe organizovanjem mase.

VEZANO

najnovije