Zapratite nas na Telegramu: https://t.me/provjeri_hr
(Mišljenje)
„Konzervirani“ sukobi iz 90.-tih
O čemu pišu alternativni portali na Balkanu? Pišu o klimatskoj agendi, prehrambenoj, o zdravstvenoj agendi koja je mnogo šira od korone, o ratu u Ukrajini… ali niko ne posvećuje značajniju pažnju problemu koji samo što nam život nije okrenuo naglavačke – kao da ga niko ne primećuje! U stvari, niko ne želi da „talasa“ jer bi isplivalo mnogo toga što ne želimo da vidimo. Na taj način samo odlažemo neizbežno sa čim se moramo suočiti kad-tad ali će vremenom biti sve teže sanirati posledice.
Niko se ne usuđuje da kaže bolnu istinu: naši sukobi iz 90.-tih nisu završeni, oni su samo zamrznuti, „konzervirani“ kako bi bili ponovo pokrenuti kada to bude odgovaralo njihovim kreatorima. Većina ovdašnje populacije smatra drugu stranu u tom sukobu krivcem za nesreću koja nas je sve pogodila odbijajući da prizna sebi da smo u tom teatru apsurda imali ulogu korisnih idiota – zajedno svi dok su scenaristi te predstave bili hiljadama kilometara daleko. Posledica zabijanja glave u pesak će biti ponavljanje iste greške na šta scenaristi računaju. Iako zavesa još nije podignuta pa zato ne vidimo aktere koji ponovo pale fitilj, smrad izgorelog fitilja se oseća – bar smo to naučili da prepoznamo.
Svaki sukob se završava pregovorima i dogovorom, svaki, bez izuzetka. Ponekad su potrebni vekovi da do dogovora dođe a u međuvremenu ljudi na obe strane pate i ginu! Nismo toliko retardirani da to ne shvatamo… zašto onda nešto ne preduzimamo?
Nažalost, i ovde se radi o ljudskoj psihologiji kojom je lako manipulisati dok je detoksikacija krajnje komplikovana. U stvari ne bi bila komplikovana kada bi imali volje da u njoj učestvujemo ali… mi to ne želimo!
Srbi i Hrvati su dve vojno najjače nacije na Balkanu (namerno ne kažem države) od kojih zavisi mir na ovim prostorima i na našu sreću tenzije među nama su u velikoj meri ispeglane, da nema spoljnog uticaja kroz par decenija bi imali odlične odnose. Nažalost, to se ne može reći za Muslimane i Albance.
Ma šta ko mislio o svojoj strani, nema strane u tim sukobima bez krvi nevinih na rukama, bez zločina i obračuna sa susedima druge nacionalnosti. Muslimani to ne prihvataju, oni sebe smatraju kao jedinu žrtvu čime postaju idealan materijal za zloupotrebu.
Da bi shvatili uzroke „Balkanskih dešavanja“ prvo moramo da shvatimo da su događaji ovde u mnogo većoj meri zavisili od stranih faktora nego od naših vlasti – naše vlasti su imale krajnje ograničen manevarski prostor koga su omeđavale velike sile. Da li vam je poznat podatak da je Gavrilo Princip bio u Londonu par nedelja pre „Sarajevskog atentata“? Ne mogu da garantujem za verodostojnost tog podatka ali se savršeno uklapa u mnogo toga što se dešavalo i pre i posle. Da li znate da su Englezi idejni tvorci projekta „Velika Albanija“?
Sada da se vratim na termin „Musliman“. On sigurno mnogima para uši jer je termin „Bošnjak“ potpuno prihvaćen i od politike i od stanovništva Balkana. Političari shvataju o kakvoj podmukloj igri se radi ali jednima to odgovara a drugi nemaju snage da se izbore protiv onih koji su taj termin nametnuli. Evo o čemu se radi: na šta vas asocira reč Bošnjak? Na žitelja Bosne? A šta je sa ostalim žiteljima Bosne?
Da bi bilo još jasnije zamislite da su se Srbi nazvali Južnosloveni dok je Jugoslavija još postojala – da li bi se tako stvorio utisak srpskog „vlasništva“ nad ostatkom Jugoslavije, da li bi se ostale nacije osećale prijatno? Upravo to se dogodilo u Bosni, starije generacije poznaju pređašnju situaciju ali mladi Muslimani će smatrati Bosnu kao „njihovo vlasništvo“ i neće mnogo trebati da bi tu ideju branili svojim životom! Dakle to je tempirana bomba koja će se aktivirati kada bude odgovaralo onima koji su je postavili.
Ali ovaj problem se ne zaustavlja na granicama Bosne. Sandžak u kome su Muslimani velika većina zahvata dobar deo teritorije Srbije i Crne Gore – koliko je potrebno da se mladim Muslimanima Sandžaka „objasni“ da im je otadžbina Bosna? I da im se „ulije“ želja za ujedinjenjem?
Možda je sada jasnije koliko maligan potencijal može da ima običan termin? A kad tome dodate i propagandu koja je uverila Muslimane da su jedine žrtve (kao da niko drugi nije stradao osim njih), propaganda koja je toliko jaka da su Srbi mahom prihvatili ne samo svoju krivicu već su i krivicu „scenarista“ te nesreće prihvatili kao svoju onda postaje jasnije zašto tvrdim da su sukobi samo „konzervirani“.
Što radi Vašington?
Sada, možda ne ovih meseci već ovih dana, se nalazimo na „liniji bez povratka“. Prividan mir i dalje traje na Balkanu ali je on već napadnut sa više strana. Ako su strani faktori sve ovo izazvali, šta je njihov cilj? I ova agenda je multivektorska kao mnoge druge koje sam već opisao samo što se ovde može odrediti konkretan krajnji cilj – Rusija!
Rusija je naterana na rat u Ukrajini, sada se već „skidaju diplomatske rukavice“ i Putin otvoreno definiše ono što je od početka očigledno: Rusija u Ukrajini (za sada samo Ukrajini) zaustavlja američku hegemoniju! Dakle konkretno – i šta i koga! A rat protiv SAD znači rat protiv celog Zapada koji nema snagu da se odupre američkom stisku! Gledano kroz vojnu strategiju sasvim je logično da će Vašington sve činiti da razvuče ruske snage što je moguće više.
Tako vidimo „ohrabrivanje“ Finske koja je već ušla u NATO (i Švedska je „na pragu“ ali je Finska mnogo bitnija zbog velike granica sa Rusijom), „ohrabrivanje“ Moldavije, pripremu obojene revolucije u Gruziji pošto „ohrabrivanje“ nije bilo uspešno, vlast Jermenije ne želi kod sebe obojenu revoluciju pa se priklanja Zapadu…
U ovoj priči je i Srbija kao tradicionalni saveznik Rusije i najznačajnije mesto uticaja Rusije na Balkanu. Balkan je za Rusiju „južno dvorište“, čak bitniji nego što je Južna Amerika za SAD. Bez Srbije na svojoj strani Rusija gubi svaku šansu za izlaz iz Crnog mora s obzirom da su Rumunija i Bugarska već u NATO-u – Bugarska a posebno Mađarska imaju sve veće simpatije za Rusiju i zajedno sa Srbijom bi činile jak blok ali bez Srbije i Bugarska otpada kao ruski saveznik.
U takvoj situaciji logično bi bilo da Vašington čini sve što je u njegovoj moći da pridobije Srbiju na svoju stranu ali on radi potpuno suprotno – uporno gura Srbiju van EU, baš kao što Rusiju gura ka Kini. Ovo se može objasniti samo na jedan način (glupost odmah izbaciti kao mogućnost iako se trude da to tako izgleda): Vašington želi da i Srbiju iskoristi kao jedan od pravaca razvlačenja Rusije na što više frontova. Da li će Vašington otvoriti sve frontove odjednom ili će uvlačiti Rusiju postepeno kao što je Srbiju 90.-tih, jeste bitno pitanje ali odgovor na njega verovatno još uvek nemaju ni u Kremlju.
“Ukrajina“ na Balkanu
Sada, kada znamo kako stvari stoje možemo da prikažemo verovatni razvoj događaja na Balkanu. Srbija je sasvim sigurno izabrana za početak nove krize, pripreme su već vidljive i iako je Dodik uzeo na sebe (što se vidi po njegovim najnovijim izjavama) da skrene pritisak sa Srbije to mu neće uspeti osim ako vojno ne napadne drugu stranu a toliko lud ipak nije niti bi mu tako nešto dozvolili Beograd i Moskva pod čijom je kontrolom.
O kakvim pripremama govorim? Ako nije dovoljan arogantan stav vlasti iz Prištine kojima je sve dozvoljeno, čak i ako je protiv međunarodnog prava a Srbiji nije dozvoljeno ni ono što je dogovoreno i potpisano da bi se shvatilo gde to vodi onda verovatno neće biti dovoljna ni činjenica da su Amerikanci pri povlačenju iz Avganistana na Kosovo doveli značajan broj obučenih, iskusnih avganistanskih ratnika, da su u Albaniji u toku radovi na izgradnji vojne baze za specijalne operacije na Balkanu, da se sprovodi masovna vojna obuka Albanaca na Kosovu.
Vojne pripreme se ne kriju, političke su takođe očigledne… ostalo je još samo da odluče o terminu početka. A kada Srbija bude prinuđena da upotrebi vojsku na Kosovu, odgovor NATO-a će biti snažan. U tom momentu će srpska vlast prestati sa “balansiranjem iznad ponora” i odlučiće se za jednu stranu (za jedinu koju je sve vreme imala), pozvaće Rusiju u pomoć koja je tu pomoć već obećala preko polu-zvaničnih kanala i… “Ukrajina će doći na Balkan”.
Kako da se izbegne crn scenario?
Da li postoji način da se izbegne ovaj crn scenario, ako ne postoji da li mora da bude baš ovako crn?
Da vidimo:
– Već sam predstavio pripreme koje traju još od ratova 90tih, kada se uzme u obzir sadašnja situacija na Kosovu kao i konfrontacija Zapada sa Rusijom svi elementi su tu.
– Ako je sukob planiran na Kosovu da li bi moglo da dođe do dogovora kojim bi se sukob izbegao? Srbima sasvim sigurno nije ni do kakvog sukoba, previše smo razočarenja doživeli i od svoje vlasti (raznih vlasti) i od “međunarodne zajednice” (svih vrsta i na svim nivoima). Iako postoji mali broj nacionalista, bez obzira što su vrlo glasni oni su zanemarljiva snaga dok ne dobije podršku vlasti (što važi za svaku državu a ne samo za Srbiju). Međutim, kako je našoj sadašnjoj vlasti još manje do sukoba nego običnim ljudima jer su svesni šta bi od države ostalo u sukobu sa NATO-om, vlast će ih držati na uzdi sve dok rat ne počne. Vlast Srbije samo može da kupuje vreme da bi do sukoba došlo što kasnije.
– Kosovska vlast je apsolutna zavisna od Vašingtona i realizovaće svaku zapovest sa te strane jer to joj je uslov opstanka (možda čak i fizičkog opstanka – treba videti šta se sa Tačijem sada događa). Obični Albanci još manje imaju šanse da utiču na odluke svoje vlasti zbog strahovlade u kojoj se ne zna dokle je tačno politički uticaj a odakle kriminalni.
Dakle, Vašington priprema konflikt između Srbije i kosovskih snaga i pokrenuće ga u momentu kad im to bude odgovaralo u odnosu na njihov sukob sa Rusijom – treba shvatiti da im nisu bitni ni Srbi ni Albanci a ni ostali na Balkanu. Ako neko sumnja u ovu tvrdnju neka potraži materijal o pobuni italijanskog kontingenta NATO-a smeštenog na Kosovu kada su došli britanski vojnici u kompletnoj ABHO (atomsko-biološko-hemijska odbrana) opremi – zamislite iznenađenja italijanskih vojnika koje niko nije obavestio o nuklearnom zagađenju terena na kome su boravili i koji nisu koristili zaštitnu opremu zbog čega su u značajnom broju oboleli od raka!!!
Taj deo ovdašnje nesreće ne može da se izbegne jer će Srbija morati da odgovori na provokacije a na Kosovu nema ko da te provokacije zaustavi. U momentu kad se umeša NATO i sukob dobije mnogo veće razmere Vašington će vršiti enorman pritisak na Zagreb da se kao članica NATO-a uključe u ovaj sukob. Ovde moramo imati na umu standardnu praksu Vašingtona – ako vlast neke od “saveznika” nije dovoljno “kooperativna”… dogodiće joj se obojena revolucija ili će se pojaviti vrlo neprijatne informacije koje će je diskreditovati. Ako neku državu spremaju za rat onda na vlast postave… Zelenskog.
Iako je Milanović trenutno vrlo pozitivan faktor, pitanje je koliko će dugo moći da izdrži pritisak i koliko sam može da učini. I Zeman (bivši predsednik Češke) je bio vrlo realan u stavu prema Rusiji da bi u jednom momentu potpuno “okrenuo ploču”. Već godinama znamo da američki NSA ima podatke (prave dosijee) o gotovo svakom stanovniku planete, posebno o uticajnim ličnostima, tako da praktično svakome mogu da daju “ponudu koju ovaj ne može da odbije”. Zato je realno očekivati da će Zagreb odgovoriti pozitivno na zahteve Vašingtona i pokrenuti vojnu kampanju na Srbiju “u okviru NATO združenih snaga”. Naravno, prethodno će izvršiti temeljnu psihološku obradu stanovništva što je standardna procedura.
Vlast u Sarajevu jeste u boljoj poziciji od kosovske vlasti ali ne previše tako da treba očekivati i njihovu potpunu kooperativnost. Njihov zadatak bi bio sprečavanje Republike Srpske da vojno pomaže Srbiji u čemu će dobiti jaku podršku NATO-a. I sve to sa ciljem uvlačenja Rusije u sukob sa NATO-om na Balkanu u čemu će Vašington sigurno uspeti.
Evropski „krstaški rat“
Teško je prihvatiti da smo toliko bespomoćni ali dozvoljavanjem drugima (bez obzira što su naši predstavnici) da odlučuju u naše ime stavili smo svoju sudbinu u ruke krajnje malignih sila. U ovom slučaju aktiviranje naroda ne može da potpuno zaustavi nesreću ali može da je značajno ograniči.
Već smo objasnili zašto kosovski Albanci ne mogu da zaustave sukob i zašto će Srbi morati da odgovore. Međutim, Hrvati mogu da ustanu protiv rata protiv Srba, Muslimana, Rusa ili bilo koga drugog na koga Vašington uperi prstom. Čak ni ja ne bih verovao u mogućnost ovoga ali gledajući politiku Mađarske jasno je da je otpor moguć. Bez obzira što je Mađarska u NATO-u i u EU, njihova politika je sve nezavisnija – u tolikoj meri da ne samo što ne ispunjavaju zahteve sa te strane već polako istiskuju strane, zapadne kompanije i svoju privredu grade na zdravim osnovama. Uz nabrojano imaju i sve bolju saradnju sa Rusijom i Srbijom što je najbolji dokaz da teže suverenitetu koji će biti prepreka uticaju sa Zapada. Naravno, Orban ne bi mogao da vodi takvu politiku da nema jaku podršku svog naroda. Mađarska bi trebalo da bude dobar primer odupiranja pritisku spolja i povezivanja sa susedima.
Ukoliko bi Hrvatska ustala protiv konfrontacije na koju će biti prisiljavana doživela bi veliki ekonomsko-finansijski napad koji bi mogao da joj teško pogodi privredu (možda je sada jasniji motiv Mađarske da na vreme ukloni poluge pritiska ili insistiranje jugoslovenske vlasti na organizovanju samodovoljne privrede još od WW2). Ni jedna vlast ne želi da dođe u takvu situaciju, zato je ucenjivački potencijal Vašingtoma toliko moćan i efikasan.
Međutim, alternativa tom suprotstavljanju je rat i na domaćem terenu – ako je i ruska teritorija pod napadom od znatno slabijeg neprijatelja nije teško zamisliti šta se događa kada su protivnici izjednačeni. Kao što vidimo i Hrvatska je u vrlo teškoj situaciji jer se već nalazi pred ozbiljnim izborom koga još uvek nije svesna (tačnije narod još uvek nije svestan situacije).
Muslimani su u najgoroj poziciji, goroj i od Srba i od Hrvata: u potpunosti su ekonomski zavisni od Zapada tako da su prinuđeni na kooperativnost ali njihova zavisnost nije samo ekonomska već je i odbrambena jer nemaju adekvatnu odbranu od eventualnog napada Srbije ili Hrvatske. Na ovakav način Vašington ucenjuje ceo svet napadajući pojedine države koristeći sve ostale kao bazu ucenjivanja.
Posebno opasna situacija za Muslimane je verska mržnja koja se za sada samo održava ali je pripremaju za značajnu “nadgradnju”. To je moralo da bude jasno još kod pokretanja “rata protiv terorizma”, u međuvremenu je on maskiran “brigom za migrante” što je u stvari samo stvaranje uslova za dalju eskalaciju: migranti su ogromnom većinom muslimani, ako se zapošljavaju uzimaju posao domaćem stanovništvu a ako se ne zaposle onda su na socijalnoj pomoći koja je na račun domaćeg stanovništva.
Dok je na Zapadu bio konstantan privredni rast bio je manjak radne snage i migranti nisu bili direktna konkurencija starosedeocima ali sada… bujanje desničarskih snaga širom Evrope jasno govori o katastrofi u nastajanju.
Konfrontacija sa muslimanima će biti mnogo šireg karaktera od lokalnog – znaci su u suštini isti kao u slučaju demonizacije Srbije, Rusije ili bilo kog drugog “neprijatelja zapadnih vrednosti”. Ne reagovati na vreme znači biti doveden pred svršen čin a onda je kasno. Kada krene ludilo “evropskog krstaškog rata” balkanske Muslimane neće imati ko da zaštiti osim hrišćanskih suseda…
Zaključak
Zaključak je jedan i isti je bez obzira o kome se radi: dobri odnosi sa susedima su uvek prioritet! Problema uvek ima ali se oni moraju rešavati dogovorom inače sve strane plaćaju mnogo veću cenu. A od svega je najgore što probleme normalno rešavamo sve dok se ne umeša neko sa strane koji bude jedini koji profitira od našeg sukoba.
Hoćemo li opet ponavljati iste greške? Da li i vi vidite fitilj koji već gori? A zapalio ga je naš zajednički neprijatelj…
Foto naslovnice: pixabay.com
P O D I J E L I !
S obzirom da niti ti niti ja više nismo vojni obveznici trebalo bi nam biti svejedno. Naravno da nije. Toplo se nadam da je većina onoga što predviđaš samo to, obično “što bi bilo kad bi bilo”. Ako ipak nije to, malo što možemo učiniti, uvijek je onako kako veliki odluče. Mi smo bili relativno veliki ali smo dozvolili onima koji nam stoljećima podmeću da postanemo mali.
Mislim da po pitanju Mađarske nisi u pravu. Oni prvenstveno gledaju sebe, a tko ne gleda, i imaju tešku povijesnu traumu, Trianonski ugovor. U uredu predsjednika M. visi karta Mađarske kakva je bila prije 1920. Što misliš, neće li oni ako se ukaže prilika, posegnuti za “svojim” u Srbiji ili Hrvatskoj? Mene ne fasciniraju nasmijana lica pri susretu predsjednika, svatko od njih drži figu u džepu.
Pojam Muslimani kao nacija instalirale su komunističke vlasti za vrijeme SFRJ. Trebao je to biti sekularni pojam ali je ispalo drveno željezo, kao da npr. šiite proglasiš nacijom u Iraku. Nemam ja ništa protiv muslimana kao vjernika, Bože sačuvaj, ali vjeru proglasiti nacijom je nonsens. Međutim si u pravu kad kažeš da mlađe generacije koje su odrasle u tom uvjernju mogu lako postati lutke na koncu onih koji imaju geostrateške planove.
Oko taktike mogu da pogrešim i to dosta ali strategija… zar se sve ne odvija kako sam pre cele decenije pisao, jedino u vezi tajminga konstatno grešim. Spremaju nam rat koji ne možemo izbeći ali ga možemo amortizovati ukoliko ne dozvolimo radikalizaciju naših ljudi. Lično sumnjam da će naše vlasti u tome uspeti, upravo zbog pritiska velikih ali… Zaboravio sam u tekstu da naglasim a vrlo je bitno – u prošlim ratovima nas je Zapad kočio, sprečavao da se do kraja obračunamo, ovaj put ne da nas neće sprečavati nego će nas maksimalno gurati jedne na druge tako da će svi zločini prošlosti uzgledati kao svađa na pikniku u odnosu na ono što nas čeka.
Ne samo Mađarska, svi narodi imaju dva lica: jedno za javnost a drugo iskreno. Gledao sam nastup nekog mađarskog poslanika iz vladajuće struje u diskusiji oko migranata – to lice je krajnje nacionalističko, rasističko… ogavno prema svemu što nije mađarsko, verovatno ono što misli većina mađarske vlasti ali i naroda. Međutim, njihove odnose sa Srbijom kao da kontroliše “ruka Kremlja”! Za mene bi bilo sasvim prihvatljivo da ih kontroliše i “ruka Vašingtona” kad ta “ruka” ne bi držala goluba samo kad pravi ručak. Dakle nemam nikakvih iluzija u vezi dobrote Budimpešte ali podržavam i ohrabrujem svaki pozitivni signal otuda ili iz Zagraba, Sarajeva…
Mislim da je komunistima jedan od najboljih poteza bio proglašavanje Muslimana nacijom: vrlo elegantno su rešili mnogo problema i to je sasvim dobro funkcionisalo. Pokušaj sam da smisliš bolje rešenje za gomilu problema koje možeš da vidiš i pretpostaviš po pitanju njihovog statusa i biće ti jasno da svaka druga opcija (zajedno sa ovom sadašnjom) nosi veliki potencijal konflikta. Ako smo do pre 90tih mogli vrlo skladno da živimo a da na to nismo bili prisiljeni, sami smo mi krivi što to nije slučaj i danas.
To sa dodjeljivanjem vjerskoj zajednici nacionalni identitet nije najsretnije rješenje. Prvo i osnovno, od kraljevine SHS pa do raspada SFRJ, ta je zemlja počivala na slavenskoj premisi, zajednici tri slavenska naroda, svi su ostali bili nac. manjine. I to je do 1968 bilo tako. Tada se nekom alkemijom htjelo ojačati BiH tako da ona ne bude samo zajednica Srba i Hrvata nego da ima ravnotežu pa je vjerska zajednica preimenovana u naciju, što ne znači da su pripadnici novo nastale nacije prestali biti ono što su do jučer bili. Obzirom na proklamovani ateizam bilo je onih koji su se pod nacionalnost izjašnjavali kao Musliman a pod vjera, ateist. kao da se netko izjašnjavao kao katolik ateist ili pravoslavac ateist. Kao što rekoh – drveno željezo. Čini mi se da je upravo u toj “genijalnosti” preimenovanja vjere u naciju korijen naknadnog vrlo krvavog BiH sukoba. Ta je strana jedina koja je uspjela ratovati i sa jednom i sa drugom sukobljenom stranom.
Iako je pitanje nacionalnog osjećaja vrlo osjetljivo i složeno pa svakoj grupi koja je stekla osjećaj da je zasebna nacija treba dati ta prava, nikada se ne bi smjelo povoditi samo za političkim razlozima. A to je u konkretnom slučaju bio osnovni motiv.
Kad na svako ZA imaš po dva PROTIV onda je čak i kompromis krajnje komplikovan.
Muslimani su konstitutivan narod koji je dao doprinos u NOB-u a brojno prevazilaze neke druge, takođe konstitutivne nacije tako da nikako ne mogu biti smatrani manjinom. Onda je tu i poreklo, nisu heterogeni već su poreklom Turci koji su ostali posle povlačenja Osmanskog carstva ili poturčeni, pre svega Srbi – katolici su se dosta uspešno suprotstavili islamizaciji. Tako da ni sami Muslimani nisu načisto šta su (verujem da ni sami iskreno ne veruju u “teoriju bogumilstva”) što celu priču dodatno komplikuje i što muslimanstvo čini njihovim jedinim zajedničkim faktorom.
Da je Pravoslavna crkva dozvoljavala povratak muslimana na hrišćanstvo, da je bila fleksibilnija kao što je danas (Kusturica) možda bi problem već bio rešen ali Crkva ih nije htela nazad, antagonizam je ostao terajući Muslimane da “zbiju redove”…
Ova rasprava pomalo klizi iz zla u gore. NISAM PROTIV nikoga, ponajmanje muslimana. Na kraju ja sam tamo među njima rođen i proveo rano djetinstvo. Nikada mi se nitko nije ni najmanje zamjerio. Hoću samo reći da ispravljanjem krivih drina ne smijemo učiniti još veću štetu nego već jeste. Ova da su to dijelom zaostali Turci uvrijedilo bi baš svakog bosanskog muslimana. Ne, oni to i ne kriju, da su jednako slaveni (koji god od ovih naših) kao i mi. Da, prešli su nekada davno na islam, neki iz razloga jer im je bio privlačniji kao vjera a neki iz običnih materijalnih. Treba se sjetiti da su u Osmanlijskom carstvu nevjernici (raja) plaćali dodat porez (harač).
Ipak i dalje ostaje neosporna činjenica, musliman je vjera a ne nacija. Muslimana ima širom svijeta i svi oni naziv musliman koriste da izraze svoju vjeru. Posve je druga priča sa nazivim Bošnjak. To bi trebao biti naziv svih, bez obzira na vjeru i naciju, koji Bosnu doživljavuja kao svoju zemlju. Nažalost danas većina Srba i Hrvata u BiH tu zemlju ne doživljava kao svoju domovinu, više kao nužni smještaj.
Žao mi je ako je došlo do nerazumevanja, sam početak komentara na koji repliciraš nije usmeren ka tebi već generalno – samo sam hteo da ukažem na komplikovanost situacije.
“Zaostali” Turci – ja sam bio mogo precizniji 🙂
Jednom sam diskutovao sa Subaruom po ovom pitanju, on tvrdi da su Muslimani uglavnom Bogumili ali da ima i Turaka – Muslimani su u velikoj meri vezani za Tursku, otuda onakva reakcija na tekst o genocidu nad Jermenima. Ne znam da li ti je poznat pokret “vraćanja u Tursku” posle WW2 kada su se mnoge muslimanske porodice odselile… i bili zaprepašćeni mnogo lošijim dočekom nego što su se nadali.
Zaista izuzetno komplikovana situacija: osim što je “prirodno” komplikovana, dodatno je komplikuju i njihove verske vođe, neke uticajne muslimanske države, Zapad – svi imaju neki interes! Dosta će vremena proći pa da Muslimani budu zadovoljni kao što su bili u Jugi.
Najveća prevara i najgora laž na ovima prostorima je tzv. spc(četnici u haljama). Govoriš loše o muslimanima i albancima, a grijehe valjda svoga naroda zaboravljaš.
Današnja srbija je nastala umjetno i lažima od francuza i engleza u 19 stoljeću da bi mogli remetit mir i na ovim prostorima i kao protuteža ujedinjenju svih južnih Hrvata ( Slavena) . Od kada je nastala današnja srbija, nekadašnji osmanski pašaluk samo je iznosila laži i nanosila zlo i nemir u slavenski svijet za tuđe interese. Zaboravljaš pokolje koje su izvršili tzv. srbi nad Hrvatima svih vjera i ostalima narodima u ime majčice srbije i njezinoga širenja. Bili ste i ostali turska pseta i nož u leđima Hrvata i ostalih južnih Slavena, pravi Srbi su većinom davno nestali, ostali su po krvi turci i većinom posrbljeni Hrvati, koji su zaboravili svoju povijest, a prihvaćaju tuđu. To je nama Hrvatima očito u krvi, izdaj i mrzi svoje, a veličaj tuđe. Jednako kao vama tzv. srbima izmišljotine i laž!!!
Ja bih rekao da si ti znao šta ću da napišem i pre nego što si pročitao – ma pre nego što sam napisao…