“Hakovanje” sistema

Zapratite nas na Telegramu: https://t.me/provjeri_hr i YouTube: https://www.youtube.com/@provjeri_hr

U svim dosadašnjim tekstovima sam isticao savršenost Sistema koga su Moćnoci instalirali sa ciljem apsolutnog vladanja. Populaciji su nametnuli želje, vrednosti a samim tim i oblik ponašanja koji im odgovara dok u isto vreme upravljaju i onima koji fiktivno vladaju masom preko korupcije i čitavom lepezom raznih pritisaka.

Oni kontrolišu svaki ali svaki aspekt našeg življenja dok se sami nigde ne pojavljuju! Savršeno, zar ne: svo nezadovoljstvo populacije može da bude usmereno samo na „privremene upravnike“ dok prave „gazde“ ostaju nepoznati a time i nedodirljivi za široke narodne mase. I upravo tu leži možda jedina slaba tačka Moćnika!

Udarna pesnica Moćnika

Dve najjače poluge uticaja Sistema su ekonomija i sila a kako SAD imaju ubedljivo najjaču vojsku na Zapadu čime su uspele da nametnu svoju valutu kao osnovnu, slobodno možemo reći da su SAD „udarna pesnica“ Moćnika zbog čega američki politički sistem određuje sudbinu celog Zapada i sveta.

Jedan od osnovnih zadataka globalizacije je nametanje parlamentarne demokratije kao oblika vlasti kojom je najlakše upravljati „iz pozadine“ što većim brojem država. Taj zadatak je uspešno obavljen i danas imamo mali broj „otpadničkih država“ koje „ne pripadaju civilizovanom svetu“. U samim SAD je aktuelan dvopartijski sistem koji je dvopartijski samo po formi a u stvari obe strane služe istom gazdi dok navodna podeljenost služi kao „predstava demokratije“.

A zašto ne 4,5 jakih stranaka? I tu Sistem pokazuje svoju savršenost – dve stranke omogućavaju oštru podeljenost populacije tako da je lako sprovesti onu staru „Zavadi pa vladaj“. Tako se stranke sukobljavaju oko nebitnih pitanja dok su po bitnim neverovatno dobro usklađene. Ali šta ako neki političari, ako predsednik SAD kao najjača politička figura izađe sa svojim idejama koje su u suprotnosti sa planovima Moćnika?

Mogućnost suprotstavljanja

Takav scenario je teoretski moguć ali praktično je šansa za to mala. Da bi poličar dobio mogućnost da dođe na visoku poziciju mora da ima nešto čime će ga ucenjivati kako bi „ostao na liniji“, u istoriji je malo onih koji su pokušali da se suprotstave ali je njihova sudbina… šta reći – Kenedijevi! I to je bilo davno, danas je mnogo lakše doći do materijala za ucenjivanje. Da su Kenedijevi bili malo duže na vlasti, da su ovladali tajnim službama možda bi uspeli nešto da promene, ovako su samo pokazali Moćnicima na šta da više obrate pažnju. Da li danas postoji neka politička figura u SAD sposobna da „pomrsi konce“ najvišim krugovima moći? E, sada stvari postaju zanimljive.

Obamin ulazak

Uspon Baraka Obame u političkoj areni SAD je nešto drugačiji od klasičnog. Iza njega nije stajala bogata porodica, čak je inteligentniji od većine političara (što nije dobra preporuka za političara, policajca ili vojnika) ali je bio harizmatičan u momentu kada je došlo vreme za crnog predsednika. To je bilo vreme snažne ekspanzije svih liberalnih vrednosti, pre svega rasna ali i verska i seksualna jednakost kao i mnoge druge koje su postale sve samo ne jednakost.

Dakle pravi čovek na pravom mestu u pravo vreme. Dovoljno pametan da zna gde mu je mesto i šta mora da uradi. Njemu nisu bili mrske kontradiktornosti strelovitog uspona globalizacije uz održavanje ratne mašinerije u pogonu tako da kao dobitnik Nobelove nagrade za mir „mrtav ladan“ dozvoljava stvaranje ISIL-a i okupaciju Sirije uz povremeno bombardovanje iz dronova šire okoline Bliskog Istoka. U suštini, radio je što i ostali američki predsednici ali se razlika vidi u drugom mandatu, posebno u poslednjoj godini tog mandata.

Gledano sa strane i duže vremenske distance dobija se utisak da je isuviše odugovlačio sa konfrontacijom sa Rusijom u Ukrajini, o konfrontaciji sa Kinom nije bilo ni govora (zbog čega je doveden Tramp) a možda najsimptomatičnije je bilo približavanje sa Kubom i Iranom što je u bilo u velikoj suprotnosti sa dotadašnjom ali i kasnijom američkom politikom. Da nije bilo takve ratne politike pod njegovom vlašću možda bi mogli da mu progledamo kroz prste rušenje tradicionalnih vrednosti i čak ga smatrali pozitivnijim likom od većine američkih predsednika.

Obamin povratak

(samo teorija ali korisna za praćenje razvoja situacije tako da trvdnje uzimate sa rezervom)

Posle dva mandata na mestu predsednika Obama odlazi sa vlasti jer mu zakon nije dozvoljavao više ali daleko od toga da se time završava njegova ambicija. Iako ga na javnoj sceni ima vrlo malo, on u pozadini razvija svoju mrežu moći i čeka pravu priliku. U nekom normalnom vremenu ne bi imao nikakvu šansu ali sada je sve samo ne normalno vreme.

Danas je svima pa i Bajdenovim vatrenim pristalicama jasno da on nije u stanju da izgura još jedan mandat ma kako ga “podgrevali”. Republikanci bi lako našli boljeg kandidata od Trampa ali moraju da slušaju “preporuke odozgo”. Loši kandidati su postavljeni da bi urušili poverenje u politički sistem, a industrija, odnosno cela ekonomija je devastirana iz istog razloga, urušeno je poverenje i u ostale institucije – u zdravstvo za vreme korone, u obrazovanje sistematskim greškama u svim njegovim segmentima, policija, vojska… čak su i religije zahvaćene namernom opstrukcijom.

Ukratko, namerno se dovodi do urušavanja poverenja u Sistem da bi se opravdala njegova zamena – “čvrsta ruka” (totalitarizam) umesto “neefikasne” demokratije. Ta atmosfera ludila omogućava Obami idealnu (izuzetno retku) priliku da ljudima udahne nadu u “vraćanju na staro” za čim velika većina žudi jer to znači povratak u sigurnost. Ako bi Obama zaustavio konfrontaciju sa Kinom, “ispeglao” odnose sa Rusijom koliko god je to moguće, zaustavio narativ “potencijalnih pandemija”, “klimatskog gladovanja” (uopšte zaustavio klimatsku agendu), zaustavio transrodno ludilo i ostale veštački naduvane probleme dobio bi podršku cele planete.

O tome ne bi mogao ni da razmišlja da nije bio u Beloj kući dva mandata za koje vreme je izradio veze u svim bitnim krugovima (najbitnije je što ima uticajne ljude u obaveštajnim agencijama).

Proces preuzimanja moći

Na mnogim primerima možemo videti da prava moć ne leži u rukama izabranih vlasti – pa tako ni u rukama predsednika SAD. To je realno stanje ali u ovom momentu postoji mogućnost povratka moći u ruke zvanične vlasti.

Moćnici su se sa razlogom “povukli u ilegalu” – iako upravljanje iz senke zahteva komplikovan sistem uticaja, on jedini omogućava dugotrajan opstanak, preživljavanje kriznih situacija i pokretanje reseta. Pretpostavljam da su procenili da su eliminisali opasnosti zbog kojih su se “povukli u ilegalu” i da je njihov “izlazak na površinu” osnovni razlog prelaska na totalitarizam.

Pogledajte ovaj detalj: i u Rusiji i u Kini su predsednici sebi obezbedili mogućnost dugotrajnog vladanja a na Zapadu se preko toga prešlo gotovo bez reči! Pre koju deceniju bi zbog toga “vrištali” sa Zapada iz sveg glasa “zbog gušenja demokratije, gaženja ljudskih prava” a nedostatak odgovarajuće reakcije se samo može objasniti željom da se učini isto, tako da će im ovaj potez Rusije i Kine dobro doći kao izgovor.

Predajući moć u ruke “privremenim upravnicima” Moćnici su napravili značajan rizik. U stabilnim uslovima “privremeni upravnici” su ograničeni sa svih strana tako da je svaka samovolja isključena ali pri promeni Sistema ograničenja “privremenih upravnika” nestaju i zvanična vlast ima priliku da upotrebi moć na željeni način.

Iako Barak Obama ne može (za sada) više da se kandiduje za predsednika, njegova žena Mišel može! Tako bi Barak, koji ima ljude u mnogim bitnim sferama, mogao da nastavi da vlada preko Mišel i ne samo da izgradi sopstveno “Carstvo Moći” već i da… eliminiše konkurenciju!!! Što je do sada bilo nezamislivo! Nastavljajući procese globalizacije tamo gde su stali na kraju njegovog poslednjeg mandata (u čemu bi imao podršku Rusije i Kine) mogao bi da izgradi snažnu ekonomsku imperiju. Uklanjanjem Moćnika (verovatno fizičko “uklanjanje”) izgradio bi “Carstvo Moći” bez konkurencije a zaustavljanjem ratova i ostalih malignih agendi dobio bi simpatije svoje populacije na duži rok.

Posledice

Da li bi ovaj scenario bio dobar za običnog Amerikanca i bilo koga drugog u svetu? Ovakav scenario više liči na bajku nego na nešto realno moguće. Prvo, ne bi bilo lako ukloniti Moćnike. Ako bi neko od njih ostao mogao bi da obnovi mrežu i ukloni Obamu.

Dalje, Moćnici sada održavaju ravnotežu moći, nestankom te ravnoteže bi došlo do borbe za moć širom Zapada i ako Obama pokuša silom da se negde ugura, rizikuje ratove unutar Zapada što Rusija i Kina mogu da iskoriste.

Međutim, ako bi Obama bio zaista dobar organizator i izveo opisani scenario na pravi način svet bi mogao da uđe u duže “pristojno razdoblje”. Konfrontacija sa Rusijom i Kinom bi bila odložena na neko vreme ali bi do nje došlo kad-tad jer Zapad nikad neće moći da prihvati da nije na vrhu i Obama (ili bilo ko drugi na vlasti) ovo mora da prihvati ili… da ode. Teško je zamisliti goru varijantu od ludila u koje sada tonemo ali svako rešenje koje podrazumeva vladavinu jednog čoveka ili manje grupe pre ili kasnije dovodi do lomova. Zato što smo ljudi – sa svim vrlinama i manama.

Foto naslovnice: screenshot tkp.at

P O D I J E L I !