Zapratite nas na Telegramu: https://t.me/provjeri_hr
Agenda „sluđivanja“ je vrlo uspešna, toliko da se gube iz vida jasne činjenice a umesto njih se prihvata propagandni narativ. Jedan od takvih narativa je da će Kina „zabiti nož u leđa Rusiji“ ili da će čak zameniti SAD kao novi hegemon. Niko ne može sa apsolutnom sigurnošću ovo da negira ali… da vidimo o kakvoj verovatnoći takvog ishoda se radi.
Rusija i Kina nemaju istoriju velikih sukoba, posle WW2 je saradnja bila toliko dobra da Rusija pomaže Kini u razvoju nuklearnog oružja a kao „najbolniji udarac Rusiji“ (tačnije SSSR-u) se smatra Kisindžerov uspeh u „prevođenju Kine na Zapad“. Da bi se shvatilo zašto je do toga došlo mora se znati kakva je bila situacija u tom momentu. „Prevođenje“ se odigralo početkom 70tih godina prošlog veka kada je Nixon bio predsednik SAD, tada je Kina bila u katastrofalnoj ekonomskoj situaciji a sovjetsko rukovodstvo u „samoubilačkoj misliji“. Kina je bila pred izborom ne samo da ekonomski napreduje nego pre svega da izbegne dalju konfrontaciju sa Zapadom u koju ju je SSSR uvlačio a koja bi ih potpuno uništila – dakle nije imala izbora!
Pre svega treba imati na umu kinesku filozofiju. Najbitnija karakteristika te filozofije se može sagledati kroz njihovo pravilo: „Pre nego što nešto učiniš razmisli kakve će to posledice imati na deveto koleno“. Iako se komunističke ideologije drže fanatično, dosta su vremena proveli posmatrajući svoje i tuđe greške (često su kineske delegacije dolazile u Jugoslaviju) da bi se na kraju ipak odlučili na umereniji pristup koji se ogleda u uzjavi Deng Sjaopinga: „Nije važno da li je mačka crna ili bela, važno je da lovi miševe”. Tek kad shvatimo da je Kina i dalje komunistička država i da na tom putu samo napreduje bez obzira što je njen način proizvodnje čak agresivniji nego zapadni kapitalizam, tek tada možemo da shvatimo njene namere.
Iako je Kina bila prisiljena da se približi Zapadu ona mu nikada nije verovala a još manje zaboravila zločine iz prošlosti. Takva politika joj je omogućila neverovatan razvoj, takav da je zahvaljujući čitavom spletu okolnosti postala “svetska fabrika” privlačeći veliki deo zapadne industrije u svoju zemlju. Jedino što je Kina imala je jeftina radna snaga i nju je do maksimuma iskoristila. Prema zapadnim standardima takva eksploatacija svog stanovništva je na granici zločina (ali valja dodati da su to današnji standardi, oni nisu bili ovakvi na startu industrijske revolucije početkom prošlog veka) međutim, takva politika je dovela do jačanja države, značajnog rasta životnog standarda – običan Kinez je svestan toga i ne buni se iako sve to nosi na svojim leđima!
Kinesko rukovodstvo je pokazalo maksimalnu fleksibilnost ne samo u oblasti ekonomije već i u spoljnoj politici čineći razne ustupke kako ne bi ugrozila saradnju sa Zapadom.
Bez obzira na kinesku fleksibilnost, čak i da zanemarimo njihovo dugo pamćenje Zapad joj ne dozvoljava da zaboravi sa kim ima posla. Setite se bombardovanja kineske ambasade u Beogradu 99te – kakva joj je to bila poruka? Za razliku od Kisindžera Vašington decenijama povlači poteze koji sve više približavaju Kinu i Rusiju (i to rade najnamernije ali nećemo ovaj put o tome). Rezultat svega toga je da Kina i Rusija imaju ne samo ekonomsku saradnju u konstantnom usponu već i vojnu koji ne kriju bar jednu deceniju! Sve su češće zajedničke vojne vežbe i kao razlog otvoreno navode “povećanje kompatibilnosti ove dve armije”!!! Možete li se setiti neke zajedničke vojne vežbe Kine i Amerike ili Britanije ili Japana?
Bez obzira na raniju odličnu ekonomsku saradnju Kine i SAD (u jednom momentu su američki generali digli veliku prašinu zbog bezbednosnog rizika jer je iz Kine stizalo više od 50% rezervnih delova za njihove helihoptere!). Vašington neprestano nalazi nove “zločine kineske vlasti”, u predhodnom periodu je bio aktuelan “zločin protiv Ujgura” i priča je bila toliko dobra da su u nju poverovala i antiglobalistički nastrojena publika – određenih pritisaka je sigurno bilo, ipak se radi o separatističkoj snazi ali… pročitajte malo više o tome u ovoj analizi:
U novije vreme Peking se optužuje za “pritisak na vlasti Hong Konga” valjda zaboravljajući da je Hong Kong sada potpuno kineska teritorija ili “imperijalističke težnje prema Tajvanu” opet zaboravljajući do su do nedavno i sami podržavali stav o “jednoj državi sa dva sistema”. Onda su tu optužbe za “curenje virusa u Vuhanu čime je ugrožena svetska zdravstvena bezbednost” – logično, zar ne… pa virus se prvo pojavio u Vuhanu! Ili optužbe da Kina ugrožava bezbednost zapadnih država špijuniranjem preko korisničke elektronike, 5G mreže pa i metereoloških balona ali uvek bez konkretnog dokaza – mnogo je zgodno kad dokaze ne možete da iznostite “kako ne bi ugrozili državnu bezbednost” pa onda možete da tvrdite šta god hoćete (ovde ću stati sa nabrajanjem jer nemam nameru da pišem roman).
Da li vama ovo liči ne na pokušaj “prevlačenja Kine na stranu Zapada” nego bar na pristojnu komunikaciju? Čak i da se sada ton te komunikacije naglo promeni na bolje… ko bi verovao Vašingtonu? Ne samo na reč već i na potpisani sporazum – čuvena izjava Angele Merkel o minskim sporazumima je gurnula kredibilitet zapadne diplomatije u WC šolju! Što je takođe urađeno namerno.
Na drugoj strani imamo “stalni rast” prijateljskih odnosa Rusije i Kine. Da se razumemo, taj “rast” je isto foliranje kao i Putinovo “naši zapadni partneri”! Moskva i Peking imaju savršenu koordinaciju poteza koja se vidi ne samo po zajedničkim vojnim vežbama već na svakom koraku. Da li ste primetili da Rusija sve vreme na sebe preuzima pritisak u UN dok se Kina uglavnom drži po strani? Naravno da tako rade, zašto bi Kina “čačkala gde ne treba” i dala razlog neprijateljima da joj blokiraju trgovinu kad Rusija može sama da završi posao? Da li ste čuli da Moskva ijednom protestvuje ili kritikuje Peking zbog toga? Niste sigurno jer je Rusiji veoma u interesu da Kina bude ekonomski što jača kako bi mogla da kupuje energente i hranu od njih i da bude na svaki način stabilna jer samo zajedno mogu da se suprotstave Zapadu.
Kako bi isključili svaku dilemu o odnosima Kine i Rusije dovoljno je pogledati pozicioniranje kineskih strateških nuklearnih raketa (nažalost, ne mogu da dođem do originalnog prikaza pa pišem po sećanju – što u ovom slučaju uopšte nije teško): malo preko 30% je raspoređeno duž istočne i južne obale a gotovo 70% tih raketa se smešteno na severu uz samu granicu sa Rusijom (obeleženo crvenim krugom na slici ispod)! Pogledajte malo bolje, rakete nisu samo uz rusku granicu, one su sa tri strane opkoljene ruskom teritorijom!!!
Šta iz ovoga zaključujemo?
Prvo, Peking ima apsolutno poverenje u Moskvu!
Drugo, malo manje ali takođe očigledno je da Peking procenjuje da su Rusi sposobniji da zaštite njihov arsenal od njihovih protivraketnih sistema. Da ništa ne znate o odnosima Rusije i Kine ovakvo pozicioniranje kineskog strateškog nuklearnog arsenala dovoljno govori o tom odnosu.
Do dolaska Trampa na mesto predsednika SAD i njegovog agresivnog stava prema Kini ona je svoju proizvodnju maksimalno orijentisala na izvoz… jer su znali da nemaju previše vremena za razvoj. Od tada kineska vlast insistira na razvoju unutrašnjeg tržišta jer očekuju prekid saradnje sa Zapadom. Ali saradnja sa Rusijom je u uzletu! Mnogi se pitaju zašto ova saradnja nije ranije forsirana a odgovor je lak: saradnja između Rusije i Kine je sigurna stvar, Kina je želela da što više kapitala “ispumpa” sa Zapada… dok može. A da bi mogla da prodaje svoju robu Zapadu mora nešto otud i da kupi. Do skora je većinu žita kupovala iz SAD, na poslednjem sastanku sa Putinom Si mu je poručio da poveća proizvodnju žita!
Kad pogledate odnos ponude i potražnje Rusije i Kine vidite gotovo savršenu kompatibilnost. Čak i argument da Kina više nema prostora da se širi više nije bitan – Kina sada ima mnogo veći problem sa priraštajem stanovništva nego sa nedostatkom teritorije!
Da sada zamislimo da se Zapad i Kina ipak udruže protiv Rusije – tada više ne bi bilo nikakvih problema… zato što ne bi bilo ni nas. Ali da idemo dalje pa da zamislimo da Zapad i Kina uspešno savladaju Rusiju i razgrabe njena bogatstva! Ni to ne može, Zapad nema običaj da deli sa drugima. Pa ipak, da Kina dobije malo i da bude zadovoljna i sa tim? Ne, Kina samostalno ne može da se odbrani od Zapada i nestankom Rusije ona bi bila sigurna meta – bez obzira na bilo kakve dogovore, ugovore, časne reči. I to je svima jasno!
Ostaje još samo kao argument grabljivo ponašanje kineskih kompanija pa i samih Kineza u poslovanju sa Zapadom što pričaju mnogi koji su poslovali sa njima. Kako bi to moglo da bude čudno kad nam samo vraćaju ono što smo mi njima oduvek radili! Ne zaboravite – i naš seljak koji je vekovima naučio da mu “deru kožu sa leđa” zna da bude nemilosrdan “kad ga padne”. Velika je greška izjednačavati politiku kompanija ili mentalitet pojedinaca sa politikom vlasti neke države.
“A šta ako Kina postane novi hegemon?”
To je pitanje ljudi koji se ne zamaraju dubljim analizama, koji su do juče govorili “Ma kakva konfrontacija Istoka i Zapada – svet je toliko ekonomski umrežen…”
Kina ne može da postane globalni hegemon – nuklearno oružje Zapada je garant toga. Ako je Kina bila prisiljena da čuti i pored nuklearnog oružja, Zapad ne bi ćutao. WW3 je već počeo ali pobednika neće biti! Tačnije, neće biti gubitka teritorije trojice velikih, gubiće samo teritorije svoje “interesne sfere”… ono što nije unutar “crvenih linija”. Današnja jedinstvena civilizacija će se podeliti na dve koje će se razvijati potpuno odvojeno decenijama a možda i vekovima, znam da to zvuči suludo ali mnogo manje nego pre desetak godina kada sam tvrdio isto. Ovo bi mnogo lakše prihvatili ako se odmaknemo od “demokratskih mantri” Zapada i shvatimo da onima koji vladaju svetom nije u interesu ljubav, sloga i prosperitet naroda…
Foto naslovnice: web screenshot
P O D I J E L I !
Dobro, može biti, ali zašto onda Rusija preuzima najteži i najbolniji dio posla. Ako smo prijatelji, jarani, nema smisla da samo jedan dobija batine a drugi čeka da se okoristi poslije sukoba. Koliko se vidi samo Rusi ginu u sukobu sa Zapadom, Kina se čak nije javno ni odredila, te bi mirila, te ne bi isporučila granate ali bi svejedno kupovala energente uz značajan popust.
Znaš da mi Kina (mislim naravno na kinesku politiku, ne na narod) nikada nije posebno mirisala. Bio je to jedan od razloga za čestu kritiku autora Altermainstream-a koji je bio izraziti sinofil. Dobro, imam i sasvim subjektivne razloge tipa kupovina kineskih elektroničkih komponenata za samogradnje, čime sam se na svojoj koži (i za svoje novce) uvjerio što znači nikakva kvaliteta.
Kina se u ovom partnerstvu ponaša vrlo sebični i sa figom u džepu. Nisam siguran kako bi se postavili da Rusiji krene loše i počne gubiti od Zapada? Ne bi me čudilo da bi odmah prešla na stranu pobjednika. Njima su jednako strani i Rusija kao slavenska i pravoslavna zemlja i Europa i SAD kao Katoličko-protestantska. Ne pokazuju oni nimalo interesa za našu povijest, filozofiju ili religiju, njih prvo i osnovno zanima novac, i to onaj koji zarađuju a ne troše kod nas. U mjestu kraj kojeg živim posluje hrvatski prehrambeni kombinat koji je više puta, uvijek bezuspješno, pokušao ući na njihovo tržište. Ali kada je htio surađivati na način da od njih kupuje robu onda su u roku odmah pokazali interes. Istu priču sam čuo od hrvatskih proizvođača vina, tisuću prepreka, sve sa osmjeh od uha do uha, uz duboke naklone, obećanja, ali vino ne putuje put istoka (osim u reklamne svrhe).
Idemo redom:
Nije tačno da se Kina nije javno izjasnila – otvoreno je stala na stranu Rusije, ništa manje nego Lukašenko koji takođe insistira na “mirenju” iako je u zvaničnom vojnom savezu sa Rusijom. Interesantna je i jučerašnja Sijeva uzjava u kojoj je poručio EU da bi pre ozbiljnijih razgovora trebalo da porade na svom suverenitetu! Ni Kina više nema šta da izgubi, svesna je šta je čeka pa i retoriku više “ne drži na kvačilu”.
Što se tiče učešća u vojnom sukobu Kinu čeka ni malo bolja sudbina od Rusije – to obe znaju i prema tome raspoređuju snage, i vojne i ekonomske i diplomatske.
Ni ja ne volim previše kinesku politiku, jeste da su sve države okrenute sebi što je normalno ali su Kinezi u tome previše radikalni (što me ne čudi s obzirom kroz šta su sve prošli). Baš danas čitam da rade na genetskoj modifikaciji u cilju stvaranja super-vojnika otpornog i na post-nuklearno zračenje – možda se sećaš da sam baš na slične poteze upozoravao. To se ni Rusima previše ne sviđe pa su zato na većoj distanci nego što bi se očekivalo. KP Kine je potencijalna opasnost za svet ali i za Kineze ako dođe do krize njenog opstanka.
Zašto kritikuješ kvalitet kineske robe: nije ti nepoznato da im je kvalitet rizičan, uvek imaš i nemačku robu ali ipak kupuješ kinesku jer je 5x jeftinija. Ja znam šta mogu da očekujem i obično sam prijatno iznenađen – recimo nož i mrežica za Braunov aparat su SA DOSTAVOM IZ KINE NA KUĆNU ADRESU oko 9x jeftinije od isto kineskog kompleta ali lepše zapakovano i u našoj prodavnici. A kvalitet samo malo lošiji od originala iako sam prodavac ističe da nije kvalitetno kao original! Ali kupujem samo od istog prodavca jer nemam pojma šta bih od drugog dobio.
Budi siguran da je Kini savršeno jasno da ne sme da dozvoli da Rusija dođe u tešku situaciju pre svega zbog sopstvene bezbednosti. Oni su zajednička snaga i ako jedne nestane drugoj se crno piše. Kim igra znatno otvorenije (kao uvek) i sprema 50 000 dobrovoljaca za Ukrajinu – iz istog razloga. Ovo je sukob Istoka i Zapada, Zapad nema izbora osim da se povinuje volji Vašingtona a Istok takođe nema izbora osim da se udruži.