Utorak, 23 travnja, 2024
NaslovnicaWake upNebeska pravda

Nebeska pravda

Zapratite nas na Telegramu: https://t.me/provjeri_hr

Hej ti, dolazi ovamo!“ Džon je radio više od sedam godina za ovog, besramno bogatog, čoveka koji obično vrti po glavi poslove vredne milijarde dolara i ne muči se da pamti pomoćnikovo ime. Sada mu se u glavi vrti samo jedan projekat.

***

Grupa naučnika je otkrila da svest ima svoju frekvenciju. Štaviše, pokazalo se da svaki kičmenjak ima neku vrstu svesti neponovljive frekvencije za svaku jedinku baš kao što su otisci prstiju. Njihova prva misao je bila: ”Ako ima frekvenciju onda može biti snimljena i prenesena na drugu jedinku”. Sledeća misao je bila da bi neki bogat čovek mogao dati mnogo novca za večnu mladost i bili su u pravu – naš bogati čovek im je obećao više novca nego što bi mogli da potroše.

Nije sve išlo kako su naučnici zamislili. Iako su uspeli da snime podatke iz svesti nisu uspevali da ih prenesu tamo gde su želeli. Izgleda da ih je moguće preneti samo u svest sa istom frekvencijom a znali su da tako nešto ne postoji. Projekt je već bio pred gašenjem kada su eksperimenti na životinjama pokazali da se 40 dana posle smrti jedinke rađa druga sa istom frekvencijom svesti kao što je bila kod uginule. Prenos svesti je u potpunosti uspeo.

Tada su uvideli novu prepreku: mlada životinja je morala biti dovoljne starosti za ovu proceduru da ne bi uginula. Starost je varirala od vrste do vrste ali računato na čovekov uzrast morale su biti starosti petogodišnjeg deteta. Bogati čovek je bio nestrpljiv, insistirao je da eksperimenti na ljudima počnu odmah. To je bilo previše za naučnike. Nisu više želeli da učestvuju u takvom ludilu ali su tada shvatili da nemaju izbora. Previše zauzeti oko istraživanja nisu primetili da laboratorija postaje neka vrsta zatvora. Pojavom naoružanih stražara sve im je postalo jasno.

Eksperiment na ljudima nije bio najveći greh bogatog čoveka. I tih pet godina čekanja za njega je bilo previše pa je naredio prenos svesti na dvogodišnju decu. U svom kratkom životu deca su potvrdila uspešnost prenosa. Bogati čovek je bio u ekstazi: “Do sada sam živeo kao Bog a sada jesam Bog! Nema sile u univerzumu koja me može zaustaviti, sada se i iz pakla mogu vratiti!”

Džonu je mogao poveriti život ali ne i bogatstvo. Sagradio je trezor čiji je ulazni kod jedino njemu bio poznat. Obzirom da nije želeo konkurenciju “uklonio” je i naučnike tako da je Džon ostao jedini svedok ovog projekta i jedini koji je imao snimak i detektor svesti.

***

Tri godine posle samoubistva bogatog čoveka Džon je konačno video signal na detektoru. Svest obično ne “ide” daleko od predhodnog vlasnika i nikada dalje od 100 kilometara ali detektor ima domet samo 100 metara a bebu su posle rođenja mogli odneti bilo gde… Džon je znao da može verovati obećanju bogatog čoveka jer mu je bio potreban odani sluga i u sledećim životima – a besmrtnost je primamljiva čak i za slugu.

Zadatak je trebalo da bude jednostavan ali je potrošio cele tri godine da nađe svest bogatog čoveka. Mesto gde ju je našao bilo je vrlo čudno: napušten industrijski kompleks daleko od grada nije uobičajeno mesto za gajenje deteta. Možda su neke skitnice živele ovde i dobile dete. Kakva bi to bila ironija da se najbogatiji čovek rodi kao skitnica. Ali Džon i dalje nije mogao da nađe dete, tačnije tu nije bilo nikoga. Ipak, detektor je prikazivao njegovo prisustvo.

Na kraju je ušao u praznu kancelariju i video to što je tražio. Ironija je bila veća nego što je mogao da zamisli i on je počeo da plače i da se smeje u isti mah: bogati čovek se ovaj put rodio kao pacov.

Foto naslovnice: pixabay.com

P O D I J E L I !

shumadinac

VEZANO

najnovije