Utorak, 21 svibnja, 2024
NaslovnicaWake upOperacija Perestrojka - 2.deo

Operacija Perestrojka – 2.deo

Zapratite nas na Telegramu: https://t.me/provjeri_hr

Kraj istorije?

Ne bi trebalo da nas iznenađuje upotreba korisnih idiota od strane ruske Duboke države, potpuno isto radi i zapadna samo što njihove ne motiviše realizacija neke ideologije već ostvarenje ili bar  prikrivanje kriminalnih radnji (isto kao i Jeljcina) – dovoljno je pogledati sadašnje vođe na Zapadu da se ukoni svaka sumnja.

Gorbačov najverovatnije nije shvatao za šta ga tačno koriste već je kao pravi štreber izvršavao zadatak – uvodio “ideoliguju mira i prosperiteta”. Kao visoki funkcioner često je putovao na Zapad gde su ga tamošnji političari uverili u “dobre namere Zapada”, u isto su ga uveravali i prijatelji kod kuće – bio je siguran da je na pravom putu! Ali ostaje pitanje zašto Andropov i Primakov nisu odmah odabrali kandidata Putinovog kalibra?!? I ovde je odgovor jednostavan: suprotstavljanje Zapadu dok su bili slabi kao na kraju Hladnog rata bi ih uništilo!

Početak “operacije Perestrojka”

Ideološka indoktrinacija je za široke narodne mase, vođe moraju da budu iznad toga. Patriotske snage Rusije su shvatile da moraju da odustanu od aktuelne ideologije kako ne bi nepovratno propali i napravile su plan kako da se izvuku iz krize. Plan je bio krajnje rizičan, mnogo toga je moglo da krene pogrešnim pravcem ali… nije bilo previše izbora. Odlučili su da igraju na kartu zapadne gramzivosti koja će im dozvoliti postepen razvoj i nezadovoljstva svog naroda zbog koga će reforme biti prihvaćene bez velikog otpora. Još im je samo trebao PR koga su “obučavali” skoro celu deceniju (da, bili su svesni dolaska teških vremena mnogo pre nego je postalo očigledno) i na kraju ga postavili na čelo države.

Ali Gorbačov je bio dobar samo za početak promena, bio je sanjar koji je svoj san i entuzijazam mogao da prenese masi – ne i dovoljno glup ili beskrupulozan da uništava državu “do potrebne mere”!  On je samo započeo otvaranje države prema Zapadu očekujući iskreno partnerstvo, za nastavak operacije je bio potreban neko ko će predatorima širom da otvori vrata i prostre crveni tepih! Kandidat je već bio spreman – Boris Jeljcin, čovek toliko beskrupulozan da otera sa vlasti prijatelja koji mu je pomogao da dođe do položaja sa koga ga je smenio.

Niko na Zapadu nije očekivao tako nagli kraj Hladnog rata. Čak i dok je “Berlinski zid” padao ljudi nisu mogli da veruju da je istina. Pentagonu nije ni bilo bitno koliko su Rusi iskreni, za vojnika je rat završen tek kad njegova pešadija maršira glavnim gradom neprijatelja a to se nije dogodilo. Zapadni Moćnici su bili u win-win poziciji: ako Rusija toliko oslabi da budu u stanju da je rasparčaju i neutrališu svaki budući otpor njihovom uticaju – odlično!  A ako Rusija uspe da se povrati iz teške pozicije, ojačaće pa će zapadnim Moćnicima biti izgovor za buduće stavljanje pod potpunu kontrolu svoje interesne sfere… što se upravo događa. Taktika za oba scenarija je identična: pustiti političko-ekonomske pirane da što više korumpiraju domaćine i izvuku što više koristi za sebe. I zaista, Jeljcin je davao i više nego što su tražili – razbio je SSSR a resurse države je praktično poklanjao.

Uprkos neverovatnom odlivu bogatstva iz Rusije koga nisu iznosili samo strani biznismeni već i domaći tajkuni, da bi se to bogatstvo stvaralo moralo se investirati u proizvodnju, doneti nove tehnologije… i ruska privreda se polako oporavljala. U početku polako a onda sve brže tako da domaći privrednici počinju da grade proizvodne kapacitete i donose nove tehnologije sa Zapada.

Srednja faza Perestrojke

Na samom kraju prošlog veka Moćnici pokreću konačnu proveru Rusije, odnosno puta na kome se nalaze napadajući Srbiju mimo dozvole UN i tako rušeći međunarodno pravo. Ruska vlast zauzima „uslovno neutralan stav“ (ne reaguje vojno ali njihov bosanski vojni kontigent pri UN zauzima prištinski aerodrom Slatina što je gotovo dovelo do sukoba NATO i Rusije). Ruski Moćnici procenjuju da je privreda dovoljno ojačala a Zapad se previše osilio tako da donose odluku da je vreme i za vojno-političko uzdizanje.

Uoči Nove 2000te godine Jeljcin imenuje Putina kao novog predsednika što je zaista neverovatan potez koje je mnoge zaprepastio. Logično je bilo da sačeka do kraja mandata ili bar izabere nekog iz svog kruga ljudi a on bira nekoga ko će ih sve ograničavati u pljački državnih bogatstava!?! Ovo je verovatno najbolji primer na kome se vidi moćan uticaj iz senke na zvaničnu rusku vlast – bahati pljačkaš koji je spreman da iz tenkova puca na svoj parlament ne odlazi na takav način sa vlasti… ukoliko nema „ponudu koju ne može da odbije“.

Postoji još jedno moguće objašnjenje za slom SSSR-a koga ističu i mnogi visoki ruski funkcioneri – korumpirani KGB je navodno preuzeo kontrolu nad državom i organizovao njenu pljačku preko ljudi koje je postavio. To je verovatno tačno ali do određene mere, da je KGB imao „odrešene ruke“ ni oni ne bi dozvolili dolazak Putina koji ih je zaustavio. Država u rukama organizovanog kriminala ne napreduje!

Odmah po dolasku na vlast Putin započinje osposobljavanje vojske koja je bila u katastrofalnom stanju i polako ograničava tajkune, nacionalizuje pre svega neke energetske kompanije ali se i dalje trudi da sa Zapadom održava što bolji odnos uz često ponavljanje iritirajuće fraze „naši zapadni partneri“ iako je svima jasno da tu od partnerstva nema ništa.

Na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti 2007. jasno iznosi stavove posle čega nema više nikakve dileme da Rusija neće biti ničija pudlica. Kasnije dolazi rat u Siriji u koji se Rusija aktivno uključuje na poziv sirijskog predsednika i tamo pokazuje vojnu sposobnost, zapadni Moćnici shvataju da mora da se počne sa „obuzdavanjem Rusije“ i pokreću „projekat Ukrajina“, Rusija vraća Krim pod svoje okrilje zbog čega dobija sankcije a što joj služi kao izgovor za maksimalan razvoj poljoprivredno-prehrambenog sektora.

U tom momentu Rusija ima dobro organizovanu eksploataciju prirodnih bogatstava, razvijenu prerađivačku industriju, sposobnu vojsku sa borbenim iskustvom (Sirija), moćnom poljoprivredom koja ne samo da obezbeđuje dovoljne količine hrane za domaću upotrebu već i za izvoz – toliko da od izvoza hrane uzimaju više novca nego od izvoza oružja! Zbog svega toga ima i značajan politički ugled!

Završna faza Perestrojke

Čitate vesti i vidite „Zapad zaprepašten ruskom aneksijom Krima“ – kao nisu očekivali takvu reakciju Rusije a nekoliko dana kasnije na tom istom mediju vidite vest da je Rusija u posedu planova za izgradnju NATO baze na Krimu! Kako onda Zapad može „da bude zaprepašten…“ kad je jasno da takvi planovi ne mogu ostati tajna za suprotnu stranu? Ili „Rusija zaprepaštena aktivnostima američkih biolaboratorija u Ukrajini koju su otkrili u zaplenjenim dokumentima“ pri čemu se misli na stvaranje biološkog oružja usmerenog na rusku populaciju a Putin se nekoliko godina ranije javno obratio medijima sa tvrdnjom da „strani agenti skupljaju biološki materijal širom Rusije“… da bi pravili šta? Žvakaće gume koje se sviđaju samo ruskoj populaciji???

Obaveštajne službe znaju mnogo ranije od javnosti šta se sprema, ruske su znale da Vašington pokreće rat velikih razmera i Rusija je prihvatila nametnuti tempo. Mnogi ovo vide kao nekakvu saradnju, trgovinu, dogovor ali istina je da je Rusija bila primorana da tako reaguje iako joj ne odgovara – svakom godinom bez sukoba sa Zapadom razlika u ekonomskom i vojnom potencijalu SAD i Rusije se smanjivala.

Ali Rusija je sve vreme bila svesna da ovaj momenat dolazi i neprestano se za njega spremala: to se vidi po izgradnji moćnog vojnog potencijala, prehrambene nezavisnosti, zlatnim rezervama i mnogim drugim pokazateljima. Rusi otvoreno kažu da je rat u Ukrajini u stvari početak rata protiv Zapada (šta tu ima da se sumnja kad Zapad tvrdi isto?) što će usloviti sveobuhvatnu reformu Rusije. Sada je akcenat na maksimalnom povećanju ionako velikog vojnog potencijala, proizvodnja raketa, municije, naprednih vrsta oružja je udesetostručena u odnosu na početak rata a i to je malo u odnosu na ono što će im trebati u „ozbiljnijoj fazi“ obračuna sa Zapadom, tajkuni sve više ulažu svoje bogatstvo u zemlji pošto su na Zapadu pod stalnim rizikom da im sve bude oduzeto.

U društvu su već vidljive promene kroz odustajanje od „zapadnih vrednosti“ i vraćanju tradicionalnim – one koji na to nisu spremni, kojima u srcu nije Rusija već neka druga zemlja niko ne zaustavlja na putu ka toj zemlji, ni njih ni njihov kapital! Tako se društvo samopročišćava i priprema za promene koje neoliberalni mentalitet ne bi prihvatio.

Ruska Duboka država je svesna da ne sme društvo da „lomi“ promenama, one moraju da se uvode postepeno jer ljudi lako prihvataju ono što im odgovara ali u svim promenama mora biti i odricanja od onoga čega ne žele da se odreknu i tu dolazi do otpora. Predstojeći rat će dosta olakšati posao ruskoj vlasti po tom pitanju jer je u ratnim uslovima ljudska psihologija više pragmatična a manje konformistička.

Krajnji cilj Perestrojke je izgradnja jake, sigurne i bogate države koja će moći svojoj populaciji da obezbedi pristojan život. Možemo dosta precizno da definišemo kako će se to odvijati u vojnoj sferi i privredi dok je recimo za energetiku znatno teže pretpostaviti kojim putem će krenuti. Buduća organizacija ruskog društva je ipak najveća misterija ali i tu je Putin godinama unazad objašnjavao čemu ruska vlast teži: plan je napuštanje „zapadnih vrednosti koje su im nametnute“ i vraćanju tradicionalnim ruskim vrednostima sa jakim socijalnim karakterom.

Postoje dva pravca razmišljanja: gotovo svi tvrde da je Putin „otac današnje Rusije“, da je jedini zaslužan za njen preporod… i to je zaista ono što je „očigledno“. Moj pogled donosi neka teška pitanja i negira neke „činjenice“:

– Da li je Perestrojka štetila Rusiji kako ogromna većina pratilaca geopolitike misli?

– Da li su Gorbačov i Jeljcin izdajnici?

– Da li je Putin jedini zaslužan za današnju snagu Rusije?

Odgovor na ova i mnoga druga pitanja ćemo saznati kao deo ideološkog sukoba koji je u nastajanju.

Kraj

Geopolitika nema kraj što znači da ga nema ni istorija a oni koji su poverovali u „kraj istorije“ polako shvataju da su ovce. Zašto ovce? Zato što taj koncept podrazumeva da SAD bude snaga koja obezbeđuje mir, stabilnost i blagostanje celoj planeti…

Foto naslovnice:

P O D I J E L I !

shumadinac

VEZANO

najnovije