Nedjelja, 19 svibnja, 2024
NaslovnicaWake upPsihološka kočnica

Psihološka kočnica

Zapratite nas na Telegramu: https://t.me/provjeri_hr

Priroda

Ljudska psihologija je zaista fascinantna: sa jedne strane predstavlja ono što nas čini ljudima ali je potencijalno naš najveći neprijatelj. Psihologija je neiscrpna tema i kako ulazimo u sve opasnija vremena valja se posvetiti njenim slabostima… koje naši neprijatelji obilato koriste.

Malo je geopolitičkih tekstova u kojima nisam naglasio upotrebu naše psihologije protiv nas samih, ovaj put ću direktno ukazati na jedno od njenih slabih mesta.

U “bogatoj komentatorskoj istoriji” sa napisanih na hiljade komentara ne retko sam ulazio u diskusije po određenim pitanjima. Bilo je na desetine replika samo pod jednim od tekstova u kojima sam branio svoj stav. To nisam praktikovao sa fanaticima (nema nikakvog smisla, eventualno da se drugima pokažu učinci fanatizma) već sa ljudima koje sam smatrao razumnim. I ako sam zaista bio u pravu a kolega sa druge strane zaista razuman rezultat bi bio da kolega prihvati moj stav i potvrdi da nije bio u pravu. Međutim, na moje zaprepaštenje, ne retko bi se ljudi vratili na stari stav kao da nismo o njemu diskutovali!

Kako to objasniti? Da ljudi nisu dovoljno pametni? Da nisu psihološki stabilni? Ili bar da nisu dosledni? A onda sam shvatio da ni ja nisam imun od takve nedoslednosti…

Ništa ne može da se poredi sa Prirodom: ona jeste spora ali njena rešenja su fantastična. Ljudski um je zaista remek delo – neverovatno složen koncept a funkcioniše… baš kako je Priroda odredila. Kada razmislimo o delu tog koncepta, o ljudskoj psihologiji i njenoj, gore opisanoj mani, shvatićemo da to nije mana, da je u stvari prednost koja je stvarana i stavljana na probe milionima godina.

Zamislimo da do zaključaka dolazimo na osnovu dostupnih informacija (kao što i radimo) i da stare stavove automatski menjamo novima izgrađenim na tim zaključcima. Tako radi računar, on je u stanju nekoliko puta u sekundi da menja „stav“ (ilustrujmo ovo menjanjem vrednosti neke promenljive) i da ga zapamti. Čovekov mozak ne radi na istom principu kao današnji računar, mi stav gradimo ne samo na osnovu logike već koristimo i iskustvo i intuiciju – prebrzim menjanjem stavova došlo bi do strašne konfuzije u našoj glavi, ne bi mogli lako da razdvojimo realnost od „moguće realnosti“.

Ovo bi bio odgovor na pitanje zašto stavove gradimo sporo iako za nove stavove imamo dovoljno informacija. Bar mi koji pratimo geopolitiku (a uslovi u prirodi nisu mnogo drugačiji – životinje pa i biljke vode neprestani rat za opstanak) znamo da informacije mogu biti pogrešne pa i da su namerno poturene lažne, da može doći do greške u njihovoj interpretaciji, da nas je iskustvo navelo da napravimo nepravilna poređenja ili da toliko jako želimo da nešto bude istina da odbijamo da vidimo sve što se ne uklapa u našu istinu! Mnogo je razloga iz kojih možemo pogrešiti i ako bi prečesto menjali stavove, ako ne bi dozvoljavali da „sve legne na svoje mesto“ pre nego što donesemo definitivnu odluku onda bi greška bila pravilo a ne izuzetak. A Priroda ne gleda previše blagonaklono na greške…

————————————–

Nadam se da vas nisam previše smorio sa teoretisanjem, sada ću vas ostaviti da sami formirate mišljenje: ako u čovekovoj prirodi nije da brzo menja stavove, da li je „šamaranje kontradiktornim informacijama“ preko medija (recimo forsiranje vakcine protiv kovida kao „jedino rešenje“ da bi malo kasnije izneli da su neefikasne pa i štetne) direktna eksploatacija naše, gore opisane, „psihološke inertnosti“ od strane najviših krugova moći u cilju kreiranja njihove istine, njihove realnosti – jer nismo u stanju da obradimo toliku količinu informacija?

Ako vam je ova tvrdnja previše „alternativna“ samo vas molim da je ne odbacujete „na prvu“ – ostavite je negde u „malom mozgu“ i povremeno je filtrirajte kroz već poznate informacije koje će tek dolaziti do vas…

Foto naslovnice: pixabay.com

P O D I J E L I !

shumadinac

VEZANO

najnovije