Šta se krije iza narativa “Građanski rat u SAD-u”

Zapratite nas na Telegramu: https://t.me/provjeri_hr i YouTube: https://www.youtube.com/@provjeri_hr

Sigurno vam nije promaklo da se sve češće pominje mogućnost izbijanja građanskog rata u SAD-u. Razloga za taj rat ima više nego što je potrebno tako da to nikoga ne bi iznenadilo – ne samo da ne bi iznenadilo već po nekim anketama preko polovine Amerikanaca smatra da je taj rat izvestan u narednih nekoliko godina! Dakle, priča je ozbiljna.

Potencijal građanskog rata

Građanski rat je moguć samo u dva slučaja: da država nema mehanizme za njegovo sprečavanje jer ne računa ozbiljno na unutrašnjeg neprijatelja (primer bi bili Sirija i Libija bez obzira što je unutrašnji neprijatelj produžena ruka spoljnjeg) ili da ima potrebne mehanizme ali da nema snage da ih upotrebi  – uglavnom iz straha od “demokratske batine” koju bi primenili oni koji su građanski rat organizovali (dobar primer je SFRJ).

U novije vreme se u obzir mora uzeti i uticaj medija, posebno interneta sa naglaskom na društvene mreže bez kojih više nema značajnijeg “talasanja mase”. Za ovo je možda najpoznatiji primer bunt “žutih prsluka” koji je stvorio potencijal za značajne promene ali nije postigao skoro ništa – jer i nije bilo u planu nešto da menja već je to bila samo pokazna vežba najmoćnijih krugova moći. Meni je još značajniji primer “zeničkih plenuma” – prosto neverovatan pokret koji je obrazac za model konstruktivnih promena, nastao iz realne potrebe ali se pokrenuo i ugasio kao na prekidač… uključeno-isključeno. Svima je bilo jasno zašto je to sve pokrenuto ali nikome nije jasno zašto je stalo jer je sve odlično funkcionisalo.

Mogućnost izbijanja građanskog rata u SAD

Da li SAD imaju mehanizme za sprečavanje građanskog rata?

Da li se SAD plaše da te mehanizme upotrebe?

Da li su SAD u stanju da nadziru i kontrolišu narative na internetu – društvenim mrežama?

Da li je onda zavaravanje razmišljanje o građanskom ratu u SAD? Ta misao je postala veoma popularna kod antiglobalista i svih ostalih koji se protive ludilu američkog establišmenta ali je ona više “što je babi milo to joj se i snilo” nego realna mogućnost. Američke obaveštajne službe znaju bolje šta je u glavi običnog Amerikanca nego što je toga svestan taj isti Amerikanac! Američke obaveštajne službe ne samo da znaju “kako populacija diše” već kreiraju željeni sentiment, ne samo kroz kontrolu medija, interneta već i formiranjem samih buntova (kao pomenuti protest “žutih prsluka”) gde na čelo takvih protesta ubacuju svoje ljude ili ih kasnije vrbuju.

Bez obzira na sve navedeno do značajnijeg bunta ipak može doći ali on ne može biti spontan već bi bio pokrenut od strane moćnih krugova koji su iznad vlasti te države ili od strane vlasti u službi tih moćnih krugova (što je vrlo realan scenario). Međutim, to ne bi trebalo smatrati građanskim ratom već nekakvom specijalnom operacijom koja nema nikakve veze sa željama i namerama populacije.

Čemu onda ovaj narativ?

E, sad dolazimo na ono bitno – iako očigledno ipak daleko od naših očiju… jer ne želimo to da vidimo, jer nam je draža slika koju su nam ponudili.

Ne samo  da je taj narativ postao široko prihvaćen u američkom društvu, on se aktivno reklamira kroz razne ankete (koje su rađene od strane koga?) ili Hollywood (pod čijim direktivama oni rade?). Film “Civil War” ima mnogo veću gledanost nego što kvalitet filma zaslužuje, već tu ovaj narativ sam sebe nadgrađuje. I ne treba očekivati da će da splasne, vremenom će postati sve jači.

Sve ovo naizgled nema nikakve logike: američka država  bez problema može da spreči nastanak ozbiljnog bunta, u populaciji i nema snage za takav spontani bunt (primer za ovo bi bili protesti Trampovih pristalica koji su se zaklinjali da neće dozvoliti izbornu krađu, izašli na ulice da pokažu najnovije naoružanje i tetovaže i… jednostavno nestali) dok se ništa ne preduzima kako bi se ovaj narativ ugušio?!? Ali sve dobija smisao ako je narativ usmeren na nekog drugog – ili na sve ostale!

Ceo svet je kroz globalizaciju ali i ranije “mekom silom demokratskog sveta” dresiran da se povinuje vlastima a nezadovoljstvo da iskaže na izborima menjajući vlast. Najjači oblik otpora su bile mirne demonstracije ili eventualno veći bunt u obliku “obojenih revolucija” (svima nam je jasno koliko su to bile “revolucije”). Sada ljudima širom planete postaje sve bliža misao o oružanoj pobuni – za sada misle o pobuni u SAD ali će se brzo toga prisetiti kad se i kod njih (nas) pojave odgovarajući uslovi.

O kakvim uslovima govorimo?

Jeste li zapazili rast desničarskih snaga širom planete? Zar to nisu snage kojima nije mrska upotreba oružja kao način dolaska na vlast i kasnije rešavanje problema?

Ako to nije dovoljno i rat (koji se već širi planetom) je dobar razlog da se cev uperi u svoju vlast kao način postizanja sopstvenih želja (posebno kad nam neko objasni korist od toga… “zaboravljajući da napomene ono što piše sitnim slovima”).

Ako ni to nije dovoljno mogla bi da “bude korisna” ozbiljna pandemija koja bi dovela do urušavanja zdravstva, za početak, zbog čega bi se urušile i ostale službe, policija i vojska više ne bi obezbeđavale sigurnost ljudi koji bi zaštitu (ali i malo više od toga) preuzeli u svoje ruke, nabavka hrane bi postala bar nesigurna ako ne i nemoguća, možda i nuklearno zagađenje dodati svemu kao garant raspada države i društva… Zamislite da ste ovo čitali pre desetak godina – bili bi sigurni da je autor potpuno “skrenuo”.

Zaključak

Ne, građanski rat u SAD-u nije dobra varijanta ma koliko mrzeli američki hegemonizam, licemerje i opštu izopačenost. Čak i ako se dogodi nekakav bunt, on bi bio organizovan od strane istih onih koji su ustoličili hegemonizam, licemerje i opštu izopačenost. Ovaj narativ je usmeren ka vama – da ga se setite kad dođe vreme da rušite vaše društvo i samo je deo mnogih drugih narativa koji imaju istu funkciju.

Foto naslovnice: web screenshot

P O D I J E L I !