Utorak, 21 svibnja, 2024
NaslovnicaVijestiZnanstvenici stvorili sintetski ljudski embrij bez sperme, jajne stanice i maternice

Znanstvenici stvorili sintetski ljudski embrij bez sperme, jajne stanice i maternice

Zapratite nas na Telegramu: https://t.me/provjeri_hr

U ulozi Boga

Sjećate li se otvaranja Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine? U jednoj desetminutnoj predstavi (video možete pogledati na kraju ovog članka), osim što su nam zorno prikazali kako će se odvijati priča s koronavirusom, na kraju se pojavljuje lik umjetnog ljudskog novorođenčeta. Dakle, planovi i rad na stvaranju „umjetnog“ čovjeka vrlo vjerojatno su već vrlo dugo u tijeku. Sada počinju izlaziti prvi odjeci ovih istraživanja u svrhu njegova normaliziranja.

Izraelski znanstvenici uzgojili su rane faze entiteta nalik ljudskom embriju bez upotrebe sperme, jajašca ili maternice.

Laboratorijski uzgojen ‘model embrija’ čak ispušta hormone koji su pokrenuli pozitivan test na trudnoću.

Međutim, navodna svrha embrija je osigurati ‘etički’ način praćenja ranog ljudskog razvoja. Sintetički embriji ne bi smjeli napredovati dulje od nekoliko tjedana.

Kako izvještava Metro, tijekom prvih 14 dana nakon što je jajna stanica oplođena spermom, novonastali embrij prolazi kroz dramatične promjene. Upravo u ovoj točki mogu nastati bezbrojni razvojni poremećaji i urođene mane, ali je njihov uzrok nedovoljno poznat.

Prva dva tjedna također su glavni izvor pobačaja.

Govoreći za BBC, koautor, profesor Jacob Hanna, s Weizmann Instituta za znanost, rekao je: „To je crna kutija i to nije kliše – naše znanje je vrlo ograničeno.“

Diljem svijeta timovi se utrkuju kako bi razvili bolje načine za razumijevanje ovog ključnog vremena. Ranije ove godine tim sa Sveučilišta u Cambridgeu i Kalifornijskog instituta za tehnologiju stvorio je sintetičke embrije koristeći samo matične stanice.

Najnovije otkriće, objavljeno u časopisu Nature, također je koristilo matične stanice – a tim opisuje svoje rezultate kao prvi „potpuni“ model embrija, onaj koji oponaša ključne stanice i strukture tijekom prva dva tjedna razvoja.

„Ovo je zapravo udžbenička slika ljudskog 14-dnevnog embrija, što dosad nije učinjeno“, rekla je profesorica Hanna.

„Usko oponaša razvoj pravog ljudskog embrija, posebice pojavu njegove izuzetno fine arhitekture.“

Tim je koristio koktel kemikalija kako bi „nagovorio“ matične stanice da se transformiraju u četiri ključne embrionalne stanice – epiblaste, trofoblaste, hipoblaste i izvanembrionalne mezodermalne stanice.

Oni su potom pušteni da rastu dok ne dostignu stadij koji je ekvivalentan dvotjednom embriju nakon oplodnje.

„Embrij se po definiciji pokreće sam, ne trebamo mu govoriti što da radi“, rekla je profesorica Hanna. „Moramo samo osloboditi njegov interno kodirani potencijal.“

„Od ključne je važnosti umiješati prave vrste stanica na početku, koje se mogu izvesti samo iz naivnih matičnih stanica koje nemaju ograničenja u razvoju. Kad to učinite, model nalik embriju sam kaže ‘Kreni!’.“

U mnogim je zemljama 14 dana zakonska granica za normalno istraživanje embrija. Međutim, ovi „modeli embrija“ pravno se ne smatraju embrijima i ne upravljaju istim zakonima.

Provjeri/thepeoplesvoice.tv

Foto naslovnice: screenshot thepeoplesvoice.tv

P O D I J E L I !

Provjeri

1 KOMENTAR

  1. Ево једног кратког цитата из књиге господина Хакслија “Врли нови свет”.
    Идемо ка том времену.
    Та књига и књига господина Орвела “1984” када се споје, дају свет у који ми улазимо.
    Уопште ми се не свиђа и никако није добар.

    И даље наслоњен на инкубаторе, он им укратко описа, док су оловке нечитко
    жврљајући летеле преко страница, савремени процес оплођавања; поче, наравно, са
    хируршким захватом – “операцијом на добровољној основи, за добро Заједнице, да и не
    говоримо о награди коју она за собом повлачи, а која је једнака шестоструком износу
    месечне плате”; с неколико речи настави о техници одржавања извађеног јајника у животу и
    активном развоју; пређе на питања оптималне температуре, салинитета, вискозности; помену
    течност у којој се чувају издвојене и сазреле оплодне ћелије; и повевши своје питомце до
    радних столова, показа им како се течност извлачи из епрувета; како се наноси, кап по кап,
    на специјално загрејане стаклене плочице микроскопа; како се ћелије ту испитују да би се
    абнормалне уклониле, броје и скупљају у порозан суд; како се (на то их он поведе да
    посматрају процес) овај суд потапа у топли бујон који садржи ослобођене сперматозоиде – у
    концентрацији, нагласи Д. Ц. “од најмање сто хиљада на кубни центиметар”, како се, после
    десет минута, суд вади из течности и његов садржај поново испитује; како се, ако остане
    неоплођених ћелија, поново потапа, па, ако је потребно, још једном; како се оплођене ћелије
    враћају у инкубаторе, где групе алфа и бета остају све до коначног претакања у боце; док се
    групе гама, делта и епсилон поново ваде, после тридесет шест часова, и подвргавају процесу
    Бокановски.
    “Процесу Бокановски”, понови директор, а студенти подвукоше у својим свешчицама.
    Једна оплодна ћелија, један ембрион, једна одрасла јединка – нормалност. Али
    бокановскизована ћелија има способност да се размножава, дели, пупи. Осам до деведесет
    шест пупољака, а сваки пупољак нарасте у савршено формиран ембрион, и сваки ембрион у
    нормалну одраслу јединку. Ствара се деведесет шест људских бића од материјала раније
    потребног за само једно. Напредак.
    “Бокановскизација”, закључи Д. Ц., “у основи представља низ интервенција којима се
    задржава развој оплодне ћелије. Зауставимо нормалан ток развоја, а ћелија, парадоксално,
    реагује тако што почиње да пупи.”
    Реагује тако што почиње да пупи. Оловке су неуморно летеле.
    Он показа прстом. Ношен врло спором покретном траком, један сталак епрувета је
    улазио у велики метални сандук, а други излазио. Машинерија је једва чујно прела.
    Пролажење траје осам минута, објасни Д. Ц. Осам минута подвргавања јаком рендгенском
    зрачењу; ћелије могу да издрже само толико. Неке угину; од осталих, најотпорније на
    зрачење деле се у две; већини израсту четири пупољак; некима осам; све се враћају у
    инкубатор, где пупољци почињу да се развијају; затим се, после два дана, подвргавају
    хлађењу и контроли. Два, четири, осам, сад пупољци пуштају своје пупољке; после тога им
    се даје готово смртоносна доза алкохола; на шта они поново пропупе и потом – сад је већ реч
    о пупољцима пупољачких пупољака – даље заусављање је по правилу фатално – оставе да се
    развију на миру. У тој фази је првобитна ћелија већ на добром путу да се развије у најмање
    осам а највише деведесет шест ембриона – што представља, признаћете, велико побољшање
    природног процеса. Истоветни близанци – али не бедно по двоје или троје као у прошла
    живородна времена кад се понека ћелија случајно делила; него по десет, по двадесет.
    “По двадесет”, понови директор и рашири руке као да дели богате поклоне. “По
    двадесет.”
    Али један студент беше толико глуп да упита у чему је преимућство.
    “Дечко драги!” директор се нагло окрете према њему. “Па зар не схватате? Зар не
    схватате?” Он подиже руку; лице му је имало свечан израз. “Процес Бокановски је један од
    најважнијих елемената друштвене стабилности!”

VEZANO

najnovije