Da li je transhumanizam izvorno zlo?

Zapratite nas na Telegramu: https://t.me/provjeri_hr

Iz drugog ugla…

Mnogi će danas na pomen transhumanizma da iskažu negativan stav iako nemaju preciznu definiciju šta je on u stvari. Zaista, šta je tačno transhumanizam, gde je granica između normalne primene tehnologije i „kiborgiranja“? Da li je veštačka vilica transhumanizam? A implantirani zubi? Šta sa veštačkim kukom? A peismejker? Da li neko može da kaže da je peismejker transhumanizam… ili da nije?

Nadograđivanje čoveka zbog „lakšeg življenja“ tipa implantiranog čipa kojim otvarate vrata ili plaćate u prodavnici je debilizam – to nije transhumanizam. Ali ugrađivanje pomagala koja zamenjuju nefunkcionalne organe… da li bi detetu ugradili kamere umesto očiju i omogućili mu da normalno živi ili ga pustili da živi slepo? Da li bi svojoj majci ugradili čip koji bi povezao prekinutu kičmenu moždinu ili bi je ostavili da godinama umire u krevetu?

Dakle, transhumanizam nije baš lako definisati. A u isto vreme vidimo jak napad na njega. Opasnost je realna, ugradnja čipova u mozak pomoću kojih je moguće ne samo kontrolisati rad organizma već komunicirati mislima, kontrolisati raspoloženje… je „otvoren poziv na hakovanje našeg uma“! I kontrole kompletnog društva!!!

Transhumanizam je proces prevođenja čoveka… u nešto drugo, u nešto što nije “originalni čovek”. Ako čoveku implantirate zube to onda više nije “originalni čovek”, to je već prelaz prema kiborgu – možda čak i bliže kiborgu nego kad ugradite peismejker jer on stimuliše rad “originalnog organa” dok implantirani zub u potpunosti zamenjuje prirodni. Bez obzira da li se čoveku implantira zub on je suštinski isti kao pre implantacije ali ako se primeni zahvat koji će promeniti njegove prirodne sposobnosti tipa ugradnje čipa kojim se ostvaruje kontrola nekog uređaja mislima ili ugradnja veštačkog srca kako bi se povećala snaga i izdržljivost… to definitivno jeste transhumanizam.

Tako izgleda početak, vremenom bi se svi organi izbacili osim mozga a na kraju bi se svest “ekstrahovala” i prebacila u elektronski oblik kreirajući tako besmrtan život. Nije isključena ni “prečica”, da se prevođenje svesti obavi možda i do kraja ove decenije kako predviđaju neki futuristi. Na ovome se predviđanja uglavnom završavaju ali tu nije ni kraj ni besmrtnost – i računari “crkavaju”, zar ne? Zar nas ne plaše EMP udarom koji bi spalio kompletnu elektroniku na nekom području, zači da je teoretski moguće spaliti SVU elektroniku planete. Sve dok smo zavisni od “hardvera” nismo besmrtni – iako ne možemo da umremo možemo da budemo “isključeni”.

Ono o čemu čak ni futuristi ne govore a sasvim je logičan put je dalje prevođenje svesti u nekakav oblik polja čime bi ona potpuno napustila materijalni svet – da li bi tada svest postala duh? Ovde smo došli do mnogo komplikovanije situacije od “običnog transhumanizma”, do filozofskog pitanja o svrsi našeg postojanja – da li je život kreiran da bi se razvijao do inteligencije koja bi na kraju “materiju pretvorila u duh”? Ako je to istina onda napadom na transhumanizam napadamo volju Tvorca!?! Možemo da idemo i dalje od ovoga pa da pretpostavimo svrhu Univezuma koja bi mogla biti evolucija energije a da masa (zajedno sa telesnim oblikom čoveka) služi samo kao prelazni oblik energije!

Rekao bih da smo ipak isuviše mali da razmatramo zamisli Tvorca i suštinu Univerzuma, da vidimo šta bi (makar elektronska) besmrtnost značila za nas lično. U SF filmovima koji obrađuju temu besmrtnosti često možemo videti tvrdnju da je ona u stvari prokletstvo a ne blagodat! Dovoljno je da pogledate oko sebe i videćete dečju razdraganost, pa i veselje i sreću mladunaca raznih životinja koje ne možete videti kod odraslih jedinki.

Osuditi sebe na večnost ravnodušnosti pa i turobnosti je kazna koju je teško zamisliti. Strah od umiranja, generalno od smrti je prirodan i treba ga razumeti ali strah od večite starosti – psihološke starosti nismo dobili od prirode zato što što se priroda ne sreće sa takvim stanjem da bi nam kroz strah prikazala iskustvo bezbrojnih prethodnih generacija. Taj strah je nešto što sami moramo da razvijemo i ako ne postoji “dugme za reset” greške ćemo plaćati celu večnost. Svaka sličnost sa prikazom pakla je… namerna.

Od besmrtnosti bi tek retki imali koristi, neumorni istraživači koji su večito gladni novih saznanja. Takvima je jedan život zaista malo, svaki dan im je prilika za novu istraživačku avanturu – oni su večita deca i za njih bi besmrtnost bila Božji dar. Dakle, čak i besmrtnost može da bude dobra stvar ako su ispunjeni potrebni uslovi, u ovom slučaju ako postignemo potreban psihološki nivo.

Ovde je, kao u nauci uopšte, neophodan krajnji oprez i ne sme se automatski odbacivati već se mora oprezno koristiti a pre svega eliminisati svaka zloupotreba – ako počnemo da se odričemo svega što se može zloupotrebiti… gde ćemo da stignemo?

Transhumanizam je vrlo aktuelna tema ali je lako videti da se veštački forsira, da se veštački stvara konfrontacija do nivoa fanatizma na obe strane. Novosti koji sada vidite, i po pitanju transhumanizma i veštačke inteligencije i mnogim drugim nisu smišljene poslednjih meseci ili nedelja, rad na tome traje decenijama ali su novosti prikazane u kratkom periodu kako bi izazvale šok efekat. Kad malo bolje razmislite, suština je ista kao kod rodne agende, kod rasne, verske… Konfrontiraju nas po milion pitanja tako da je bilo kakvo zajedničko delovanje protiv zajedničkog neprijatelja nemoguće – u takvoj situaciji nemoguće je čak odrediti zajedničkog neprijatelja!

Kad god naiđete na vrlo aktuelnu temu prvo razmislite da li se po tom pitanju stvara konfrontacija među ljudima – onda ćete lakše doći do motiva te teme. Možda će vam sledeća primedba pomoći da potvrdite ovakav stav: već sada su na razne načine (na primer preko korone) pokazali da su potpuno ovladali kontrolom mase primenom psiholoških alata, ako to mogu da izvedu na suptilan način zašto nam onda „guraju čip u oko“?

Foto naslovnice: pixabay.com

P O D I J E L I !