Zapratite nas na Telegramu: https://t.me/provjeri_hr
Da li ste se ikad zapitali kako je moguće da Moćnici uspevaju da realizuju agendu koja je usmerena protiv nas, ogromne većine a da mi gotovo ne reagujemo na to? Odsustvo naše reakcije je logično jer su na vreme preduzete mere koje će ljude obeshrabriti i demotivisati da pokrenu otpor jer:
1. ne mogu da okupe istomišljenike
2. ne mogu da definišu osnovne probleme
3. zato što imaju različite prioritete
4. i zbog svega toga ne mogu da definišu zajedničkog neprijatelja
5. a ne žele da ugroze ono što već imaju.
Savršeno, zar ne? Čak i oni koji su spremni da žrtvuju svoj komfor (ili nemaju šta da žrtvuju) ne mogu da okupe dovoljno veliku masu za pokretanje promena!
Prvo moramo da shvatimo kako smo došli u ovakav položaj. To nije nikakav problem, štaviše, gotovo svi smo u stanju da vidimo da nas preko finansijskih poluga drže okovane u finansijskom matriksu.
Novac je oduvek bio pokretač, čak i kada su za razmenu korišćene životinjske kože. Nekakav način motivacije mora postojati i sve dok svest društva nije na dovoljnom nivou mora postojati nešto što će nas sve pokretati na rad inače će raditi samo vredni, lenji će se praviti ludi i koristiti rad vrednih a onda će i vredni prestati da rade jer nisu budale: ili kraće – naš socijalizam.
Ljudi uglavnom u prvi plan stavljaju političare kao uzrok svojih problema ali uzrok je dublji, nije nikakva tajna (posebno u novije vreme) da su političari pod kontrolom nekih “vanpolitičkih faktora”.
Razvoj moći je išao postepeno, to i sami možemo da pratimo, ali je uvek imao finansije kao bazu koja je nadograđivana. Njihova prva bitka je bila borba za uspostavljanje kontrole nad finansijskim institucijama – prvo banke a onda i centralne banke. U to vreme su privrede, mediji, pa i političari bili takoreći nezavisni. Čim su ostvarili kontrolu (postavili svoje ljude na važnim pozicijama) nad finansijskim sektorom, Moćnici kreću da šire uticaj na kompletno društvo kupujući i potkupljujući sve što je na prodaju – danas gotovo da nije ostalo ništa što nije na prodaju ali ionako je malo toga ostalo što već nije kupljeno.
Interesantan je način navlačenja običnog čoveka na “finansijsku zavisnost”. Kvalitet našeg života (dakle ogromne većine) je u direktnoj korelaciji sa našim finansijskim statusom: posedovanje veće količine novca nam omogućuje ne samo udoban i siguran (?) život već i ugled u društvu – ne samo nama već i našoj deci! Tako povećanje zarade postaje imperativ jer iako sa komforom možemo da postignemo maksimum, “ugled” i sigurnost nemaju konačnu granicu.
Bilo da ulazimo u posao, da nam ne ide baš najbolje a želimo da i dalje ostavimo utisak uspešnosti ili jednostavno ne želimo da čekamo zaradu tu je kredit koji nam omogućava ono što želimo. Ali kredit nije besplatan, naprotiv, moramo da plaćamo kamatu na “novac iz vazduha” – i tako postajemo finansijeri sopstvene finansijske tamnice! Dok je novac imao zlatnu podlogu kamata je imala smisla i bogaćenje finansijske elite nije bilo prebrzo. Međutim, ukidanjem zlatne podloge stvaraju se uslovi za njihovo enormno bogaćenje i to velikom brzinom. Naravno da ni finansijska elita ne dobija takvu priliku bezuslovno – oni dobijaju glavnu ulogu u izgradnji moći Moćnika, od uticaja na pojedinačnog čoveka do “filantropskog rada”.
Zašto se ljudi nisu pobunili protiv parazitskog Sistema? Sasvim je sigurno da bi do te pobune došlo da nisu blagovremeno izvršene “psihološke pripreme”. Ima li nekoga ko nije čuo za termin “američki san”? Šta tačno predstavlja ovaj termin? Da sada postepeno razvijamo ovaj koncept. Prvo što bi mogli reći je “da se u SAD dobro živi”. A živi se dobro “zato što svako ima priliku dobro da zaradi” (još je Napoleon govorio “da svaki vojnik u svom rancu nosi generalsku palicu”). U prevodu “sve zavisi od tvoje sposobnosti – ako ne uspeš sam si kriv!”
Ovo je tako dobar manevar, neverovatno podmukla prevara koja svu krivicu prebacuje na nas a da su u tome u potpunosti uspeli vidi se po okolini koja ima vrlo malo razumevanja za one koji dođu u tešku finansijsku situaciju, koji čak i sami smatraju da su krivi i ne retko izvršavaju samoubistvo! Na taj način društvo postaje paralisano a parazit ima punu slobodu delovanja.
Reklo bi se da Sistem “radi kao podmazan”, populacija se drži pod potpunom kontrolom ali izgleda da žele još veću. U okviru teksta “Velika agenda”, u delu “Svetska vlada” se može videti kako će izgledati povećanje kontrole na političkom nivou a sada dobijamo i konture finansijskih promena. Švabovo “Nećete imati ništa i bićete srećni” sada dobija dodatno, vrlo bitno razjašnjenje u inicijativi uvođenja digitalnih valuta sa rokom važenja!!!
Rekao bih da ljudi ne shvataju pravu dubinu promena koje bi doneo novac sa ograničenim rokom važenja. Do sada su nas motivisali na rad ostvarenjem naših želja koje su nam ugradili da bi nam dali jak razlog da radimo što je bila savršena taktika. Od prvog kredita za školovanje (sa kojim na našim prostorima još uvek nemamo tolikih problema), preko kredita za stan, automobil, letovanje… drže nas u zavisnosti od Sistema.
Sistem nam obezbeđuje školovanje, posao, lečenje, zabavu… sve! Do sada smo imali mogućnost da štedimo, da napravimo nekakvu zalihu koja bi značila bar minimalnu autonomiju u odnosu na Sistem, ukidanjem te mogućnosti kroz ograničenje roka važenja novca postajemo apsolutno zavisni od Sistema!
Nadam se da vam je jasno da ta zavisnost nije samo finansijska – tu više ne važi ni demokratija, ni ljudska prava, Sistem ima mogućnost da uslovi bilo šta! A da i bukvalno naš postane tamnica kreirali su agendu “petnaestominutnih gradova” u kojima stanovnici neće smeti ni svojoj deci da pričaju o prošlom životu – recimo o odlasku na planinarenje, na letovanje…
Ako ste ovim saznanjem šokirani onda se spremite na mnogo veći šok: rok trajanja novca neće biti primenjen samo na obične ljude – važiće i za multimilijardere i za mega korporacije!!! U protivnom bi se javio bunt koji ne bi mogli da kontrolišu!
U razmišljanju o “tektonskim promenama” koje očigledno slede javljala se velika nelogičnost: ako “nećemo imati ništa” neko je morao da bude vlasnik toga što ćemo dobijati, iznajmljivati, kupovati – kako god. Mnogi su odmah pretpostavili da će korporacije biti vlasnik robe ili usluge koje će nam biti potrebne, koje ćemo biti prisiljeni da iznajmljujemo jer nećemo imati svoje.
Međutim, ceo internet bruji o zlim namerama i delima mnogih milijardera i korporacija pa čak i investicionih fondova koji su vlasnici svega! Takav napad nije slučajan – nije narod vlasnik medija i interneta, u pitanju je organizovani napad, plan! Pa ko će onda biti vlasnik svega što će biti potrebno ljudima? Država!
Takvu nameru bih rado podržao, država je krovna organizacija društva i kao takva najbolja za odbranu interesa društva. U prošlosti je takva politika pokazala velike nedostatke ali je Kina odličan primer kako se ti nedostaci mogu otkloniti uz određene kompromise a verovatno može i bolje nego što je učinila Kina. Dakle, država može da upravlja društvom – to nije suštinsko, više je tehničko pitanje. Čak i novac sa ograničenim rokom važenja može da bude dobra stvar, još bolja bi bila da se potpuno ukine (kad se stvore uslovi za to).
Ali ne treba se zanositi, ovaj Sistem ne radi u korist društva i ne treba očekivati da finansijska elita bude tek-tako uklonjena. Neki će biti uklonjeni kao “dokaz dobrih namera i brige za društvo” ali će oni bitni ostati maskirani kao “državni instrumenti”. To nije previše bitno, bitno je da je plan usmeren na povećanje naše zavisnosti od Sistema (kod god oblika on bio). Realno gledano i sada nam je teško da se otrgnemo iz kandži Sistema, posle promena koje nameravaju da sprovedu biće još teže – što im i jeste osnovna ideja.
Žalosno je da je sve tako providno a da mi bezvoljno posmatramo i čekamo da se dogodi nešto u našu korist. Izgleda da nam niko nije objasnio da u ovoj igri “kuća” uvek dobija – u svakom deljenju. I da nam je jedini spas u odustajanju od kockanja…
Foto naslovnice: web screenshot
P O D I J E L I !
Овако ја видим ствари.
Протоколи су све дефинисали, а Орвел је у својој 1984 све то мало још боље појаснио.
Што се тиче плана, то функционише овако:
” To se ne da zamisliti, jer plan razdrobljen na toliko dijelova koliko je glava u gomili gubi svoju cijelinu, pa prema tome postaje nepojmljiv i neizvodljiv. ”
Значи, План је подељен на много делова и већини гоја, прола, раји, народа несхватљив и неразумљив.
Што се тиче тога, ко шта може разумети и да ли има времена за то, Протоколи су и то дефинисали:
” Narodi su sirotinjom prikovani za teški rad jače nego što ih je prikovalo nekadašnje ropstvo; od njega su se ovako ili onako mogli osloboditi, mogli su se s njim obračunati, no od nevolje se ne mogu otrgnuti. Mi smo unjeli u ustave takva prava koja su za mase fiktivna a ne stvarna. Sva ova takozvana prava naroda mogu postojati samo u ideji koja se u praksi nikad ne ostvaruje. Šta dobija proleter, savijen kao gudalo na svome teškom poslu, prignječen svojom sudbinom, od toga što su brbljivci dobili pravo da brbljaju, novinari da pišu svakojake gluposti naporedo sa ozbiljnim stvarima, kad proletarijat nema nikakve druge vajde od ustava sem onih žalosnih mrvica koje mu mi bacamo sa našeg stola kao naknadu za njihove glasačke kuglice u korist naših propisa i namještenika, naših agenata?…….. Republikanska prava za siromahe su samo gorka ironija, jer neophodnost maltene svakodnevnog rada ne da mu da se koristi njima, ali zato mu oduzima garanciju stalne i sigurne zarade, bacajući ga u zavisnost od štrajkova, poslodavaca ili dugova. ”
Све је дефинсано, сад, да ли неко жели то да прихвати и разуме или не, то је друга ствар.
Шумадинац сигурно разуме, али се пази.
Сигурно је и сам окусио на својој кожи “благодети” демоНкратије и сегамегагига корпоративног капитализма.
Ја сам то окусио и ја се пазим шта пишем, али, ја знам да сам ја “проказан”, “прокужен” и да су моје могућности неког хијерархијског напредовања у садашњем поретку НИКАКВЕ!
“Нек ми госпон даме не замере,
али не волем, све те лезибејке, травестите…”
Ја се пазим шта пишем да не бих ишао да дејем изјаве и слично.
Јер, све прате ти геј лобији, ти травестити и остали.
Њима сам ја и мени слични, највећи проблем.
Али да се вратимо на текст Шумадинца.
Банке.
Да видимо шта Протоколи кажу на тему банака….
“Mi ćemo okružiti našu vladu čitavim svijetom ekonomista. Eto zašto su ekonomske nauke glavni predmet nastave za Jevreje. Nas će okruživati čitava plejada bankara, industrijalaca, kapitalista, a što je glavno, milijardera, jer u suštini, sve će biti riješeno pitanjem cifara. ”
Или …
“Svaki zajam dokazuje državnu nemoć i neshvatanje državnih prava. Zajmovi kao Damaklov mač vise nad glavama vladara koji, umjesto da uzimaju od svojih podanika putem privremenih poreza, idu ispruženom rukom da prose milostinju od naših bankara.
Spoljašnji su zajmovi pijavice, koje se nikako ne mogu otkinuti od državnog tijela dokle god one same ne otpadnu ili ih država sama ne zbaci. Ali gojske države ih ne otkidaju, nego ih sve više puštaju na sebe, tako da one moraju neizbježno propasti od dobrovoljnog puštanja krvi. ”
Проколи би требали да постану лектира, да деца знају шта их чека и ко их води у пропаст.
Далеко од тога да сам ја мрзим све жидове.
То сигурно није тачно.
И сами жидови су били жртве Владара Поретка новог доба.
Сви “капои” у конц логорима су били жидови!
Жидови су сами много пропатили због те секте у њиховим редовима, који чак по свом рођењу, пореклу и нису жидови, али су примили ту веру.
Тринаесто племе.
Мој отац каже: дошло је страшно време да не смеш ни црнцу да кажеш да му је црно дупе, и то је тачно.
Али, сматрам да ствари треба назвати правим именом, јасно дефинисати непријатеља и послати га на Мадагаскар!!!!!!
Za mene su cionizam, Protokoli, samo dimna zavesa kao što su i masoni, iluminati i ostala “tajna” društva (poznata bar polovini svetske populacije).
Ne kažem da cionizam kao ideja ne postoji, ne kažem da masoni i iluminati ne postoje ili da nemaju određenu moć ali… imaju tačno onoliko moći koliko je potrebno da se skrene pažnja sa glavnih igrača.
Uporno postavljam pitanje zagovornicima “cionističke vladavine planetom” i nikako da dobijem odgovor: ako su “obični smrtnici” svesni te vladavine onda su je svesni i državni vrhovi – kako je moguće da šačica cionista drži u pokornosti najjače svetske vlade? I to cionisti koji su javne ličnosti: bankari ili čak imaju javne istupe sa svojim “idejama”? Ali ne vuku za nos samo državne strukture, vuku za nos i stare evropske porodice koje su bile moćne kad su cionisti “vukli šerpe po pesku”!?! U srednjem veku bi ih motkama zatukli a da im danas dozvole superiornost?
Cela ta priča isuviše smrdi ali se ipak uspešno koristi u cilju sluđivanja. A planove prave moći retko shvatamo i kada nam se odvijaju pred očima…