Ponedjeljak, 27 svibnja, 2024

Vođa

Zapratite nas na Telegramu: https://t.me/provjeri_hr

Komentari čitalaca su ne retko vrednijeg sadržaja od teksta ispod koga se nalaze, internet je fantastičan alat za izgradnju stava po mnogim pitanjima… ako ste u stanju da procenite kvalitet informacija koje nalazite.

Ponekad je komentar suštinski bitan, toliko da bi bila šteta samo replicirati – ovaj put odgovaram na tvrdnju koleginice Trondhjemite (pod tekstom „Simulacija“):

„Promjene se moraju događati sada i pisanje mora imati svrhu za današnje vrijeme, a ne da budući naraštaji mogu pročitati da smo bili svjesni, ali zalijepljeni za stolice. A i pitanje je hoće li za 20 godina, ako se sve ovako nastavi, biti moguće pronaći bilo što od ovoga na internetu.”

Tvrdnja je potpuno logična, nikad ne treba gubiti vreme, ništa ne treba odlagati za kasnije – posebno zato što može doći do krajnje negativnih promena a i životni vek nam je ograničen. Međutim, pri izgradnji stavova, donošenju odluka ne smemo se voditi samo logikom, intuicija a posebno iskustvo mogu biti od presudne važnosti (objašnjeno u tekstu “Psihološka kočnica”).

Sagledavanje trenutnog stanja

Od početka praćenja geopolitičkih portala aktivno sam se uključio u komentarisanje. Taj vid međusobne komunikacije, iznošenja mišljenja za mene je bio fantastičan način da se utiče na mali deo društva u početku, da bi se vremenom uticaj širio, pozitivne ideje predstavljale sve većem delu društva što bi dovelo do prihvatanja tih ideja od strane društva!

Zar nije logično: nešto što se pokaže, obrazloži a bolje je od trenutno važećeg bi trebalo da bude široko prihvaćeno? Ako u naučnim krugovima može da bude neprihvatanja ideje od “nedovoljno stručnog” izlagača kod izlaganja širokim narodnim masama taj problem ne bi trebalo da postoji… zar ne? Iskustvo kaže drugačije, naučnim krugovima se usta mogu zatvoriti činjenicama ali običan čovek lako može da sklizne u iracionalnost iz koje ga nikakvim činjenicama ne možete izvući! Svako ko je aktivnije pratio komentarisanje na nekom portalu ima ovakve primere.

Ali to nije sve, iracionalnost se ne može održati jer sa svih strana stižu dokazi koji je razotkrivaju pa iracionalnost prelazi u fanatizam – jedino tako može da se održi. A onda se pojave vrlo ubedljivi fanatici (bilo autentični ili protureni od Sistema – u svakom slučaju su korisni idioti Sistema) koji postaju uticajni “influenseri”… takođe već viđeno.

Ako pokušate da ukažete na nedoslednost, netačnost navoda ili čak tendenciozno plasiranje neistina pa i arogantno ignorisanje činjenica (uglavnom  praćeno teškom demagogijom) onda ćete biti napadnuti od “pratilaca” tih influensera. Bez obzira što je ta cela grupa manjina, ona je najglasnija (tipično navijački mentalitet) i polako privlači neodlučne na svoju stranu. A razumni se povlače tako da fanatični ostaju na vrhu – što i jeste način rada Sistema.

Problemi postizanja vođstva

Voleo bih da su u pravu oni koji kažu da preterujem ali vreme pokazuje da nisam dovoljno u pravu, odnosno da je još gore od onoga na šta upozoravam.

Gore naveden je samo jedan od trikova Sistema u manipulisanju masom, “vreme korone” nam je jasno pokazalo razne druge trikove koji su praktično svi usmereni na psihološko delovanje. Mislim da je najuspešniji alat za kontrolu mase međusobna konfrontacija koja se spušta do nivoa pojedinca bar po jednom od nebrojenih “važnih pitanja”.

U takvim uslovima vođstvo je nemoguća misija. Iako i dalje ima sposobnih, hrabrih, mudrih pojedinaca (uvek ih je bilo i uvek će ih biti), sada nema načina za okupljanje kritične mase za pokretanje značajnih promena – pre svega zato što je pozitivne promene u stanju međusobne konfrontacije krajnje teško definisati!

Danas je tajno organizovanje nemoguće, jedan od osnovnih zadataka Sistema je nadgledanje bilo kakvog okupljanja koje nije sam organizovao. Dalje, kako izneti pametne ideje kad su danas svi najpametniji i za sve najstručniji – uz pola sata informisanja na internetu o nekoj temi! Sistem sada automatski prepoznaje pravog vođu i sabotira ga na milion različitih načina istovremeno namećući svoje “vođe”. Svi pokušaji borbe protiv ovakve organizacije u ovakvim uslovima su gubljenje snage i vremena jer (što je suštinski bitno za shvatanje situacije) pravi vođa se danas ne bori protiv Sistema, danas mu je protivnik svaki  pojedinac koji iz bilo kog razloga podržava ili zavisi od Sistema – čak i kada nije svestan toga!

Promene su ipak moguće

Iznad sam napisao “u takvim uslovima vođstvo je nemoguća misija”, ako se uslovi promene okupljanje mase oko pravog vođe bi bilo moguće. Kada je narušen konformizam (recimo za vreme rata ili neke prirodne katastrofe) ljudi nemaju kočnice instalirane od strane Sistema kao u normalnom vremenu i okupljanje u cilju pokretanja pozitivnih promena je mnogo lakše. Moćnici nam takođe nude šansu jer žele da izmene Sistem a da bi to uradili moraju stari Sistem da prikažu u negativnom svetlu (što je već vidljivo preko diskreditacije političara, institucija…) inače ne bi bilo opravdanja za izmene.

Obe varijante ostavljaju Moćnicima dovoljno manevarskog prostora da zadrže kontrolu nekim od alata koji bi i dalje bili funkcionalni  – recimo strah koji je efikasan u svim uslovima. Jedina ozbiljna snaga koju vidim sposobnu da se odupre uticaju Moćnika su Rusija i Kina… koje su takođe napadnute od Moćnika.

Dakle, to bi mogao da bude saveznik za pokretanje pozitivnih promena, za resetovanje sadašnje organizacije društva (na nivou pojedinih država, mislim da populacija koja ostane na Zapadu nema ozbiljnu šansu za skidanje okova koje im čvrsto nabijaju). Problem je što su Moćnici vrlo ozbiljan neprijatelj Rusiji i Kini, koji ima puno “vojnika” u njihovim redovima – Sistem je jak i u ove dve zemlje, ne toliko da nametne kontrolu ali dovoljno da usporava i otežava pozitivne promene. Ovo nam je istorijska šansa, kada Sistem počne da koristi AI i robote-vojnike, da nam čita misli i kontroliše ih… jasno je šta sledi.

Ali kako iskoristiti snagu Rusije i Kine za postizanje sopstvenih ciljeva? To nije problem jer su nam ciljevi isti – da se iščupamo iz kandži Moćnika! Mnogi se plaše “da ne ispadnemo iz tignja u vatru” a ja na to gledam drugačije: nikome ne verujem bezrezervno a znam kome ne mogu da verujem ni malo. Idealnog rešenja nema, uvek je tako, na nama je da izaberemo bolji put i nateramo sadašnje vođe da njime idu – samo to, jedno i osnovno! Sve ostalo ćemo rešavati kad budemo imali čvrsto tlo pod nogama.

Foto naslovnice: pixabay.com – obrada Provjeri.hr

P O D I J E L I !

shumadinac

5 KOMENTARI

  1. Глава прва
    НЕЗНАЊЕ ЈЕ МОЋ
    Током целе писане историје, а вероватно још и од краја млађег каменог доба, на свету су постојале три врсте људи: Виши, Средњи и Нижи. Били су издељени на многе поткатегорије, носили су безброј разних имена, а њихов бројни однос, као и међусобни однос, варирао је из века у век; но у суштини се структура друштва није мењала. так и после огромних обрта и на изглед неопозивих промена, увек се поново успостављала иста структура, управо као што се и жироскоп увек враћа у стање равнотеже ма колико се гурнуо на једну или другу страну.

    „Џулија, јеси ли будна?” упита Винстон.

    „Јесам, љубави, слушам те. Настави, дивно је.” Он продужи:

    Циљеви тих група су потпуно неускладиви. Циљ Виших је да остану где су. Циљ Средњих је да промене места с Вишима. Циљ Нижих, кад имају циљ — јер им је стална карактеристика то што су превише притиснути диринчењем да би били више но тек повремено свесни ичега ван њиховог свакодневног живота — јесте да укину све разлике и створе друштво у коме ће сви бити једнаки. Тако се кроз целу историју понавља битка која је у основним цртама увек иста. Виши остају на власти током дугих периода, али пре или после увек дође тренутак кад изгубе било веру у себе било способност да ефикасно владају, било и једно и друго. Онда их Средњи збацују с власти, придобивши претходно за себе Ниже, којима тврде да се боре за слободу и правду. Чим постигну свој циљ, Средњи потискују Ниже у њихов стари положај слугу, а сами постају Виши. На то се од Нижих или бивших Виших, или из обе ове групе, отцепи група нових Средњих, и борба почиње из почетка. Од ових трију група, једино Нижи не успевају чак ни привремено да остваре своје циљеве. Било би претерано рећи да кроз целу историју није било никаквог материјалног напретка. Чак и данас, у периоду опадања, просечан човек је физички у бољој ситуацији него пре неколико столећа. Али никакав напредак у богатству, никаква цивилизованост понашања, никаква реформа и ниједна револуција нису човечанству приближиле једнакост ни за милиметар. С тачке гледишта Нижих, ниједна историјска промена није никад значила ишта више до промене имена господара.

    • Biološki gledano, uvijek ćemo imati Više, Srednje i Niže (vođa čopora i podređeni). I to nije loše! Ali ne govorim u ekonomskom smislu. Geni su nam dali različite sposobnosti. Netko ima razvijeniju matematičku inteligenciju, netko emocionalnu. Bitno je pronaći kvalitetu u svakoj osobi i dati joj ulogu u društvu. Inteligentni moraju voditi. Možda će netko reći da to ružno zvuči, ali tako mora biti. I oni će biti Viši, ali s većom odgovornosti. Ali bitno je da Viši nisu uvijek na vrhu. Određen broj godina su među Višima i obavljaju odgovorne funkcije, ali se onda spuštaju među niže. I na taj se način rotiraju radeći najbolje za društvo. Jer ako ćeš za pet godina biti među Nižima, onda ćeš raditi da Nižima bude dobro, zar ne?

      A vaša ponuda s prijašnjeg članka (Simulacija). Vjerujem da je najveći problem što nas dijeli Dunav. Ali tu smo na portalu. Pisat ćemo još 🙂

  2. Na nekoliko bih se stvari htjela osvrnuti.

    Prvo je vaša izjava da je teško definirati pozitivne promjene zbog međusobno konfrontacije. Ja smatram da je problem što rijetko tko pokušava definirati promjene (barem iz vlastitog kuta gledišta). Ali to znači točno definiranje – što je loše i kako to promijeniti, odnosno što je alternativa. Nekako se svi držimo floskula – treba se suprotstaviti Sistemu, treba se informirati na više mjesta, „probuditi se“ i slično. No, to je blago definiranje problema, ali nema detaljnog rješenja. Nekako imam osjećaj kao da su se takve stvari bolje radile na kraju 19. i na početku 20. stoljeća. Slagala se s određenim ljudima iz tog perioda ili ne, definirali su problem, ponudili rješenje i krenuli okupljati ljude oko sebe.

    Da se vratim na konfrontaciju. Moguće je dokle god imamo definirane stavove, bez „talasanja“ da okupimo što veći broj ljudi. Jer ako je vođa dosljedan, onda će se drugi okrenuti za njim iako se oko nečega neće slagati. Bitno je shvatiti da su sukobi na ideološkoj osnovi, a to se može riješiti. Ispod članka na koji se referirate komentator Uaaa politicari je lijepo napisao da će se drugi uhvatiti za neku glupost. Ali smatram da dokle god je vođa izuzetno definiranih stavova, onda će privući druge bez obzira na „mrlje“ (čiste osobe danas nema i moramo raditi s ovime što imamo).

    A Rusija i Kina. Rusija je ok, ali oko Kine sam sumnjičava. Ali, kako se približiti Rusiji i Kini? Kod vas je to moguće. Imam osjećaj kao da je narod izuzetno sklon Istoku. Kod nas u Hrvatskoj, ne baš. Toliko smo „zadojeni“ Zapadom da bilo kakva akcija koja će direktno spomenuti Rusiju ili Kinu u pozitivnom kontekstu je osuđena na propast. Milanović je fenomenalan primjer kako ga se udari po prstima kada kaže previše. Primjerice, prije nekoliko mjeseci je rekao da je nešto tipa da je Kosovo Srbija. Sutradan se ispričavao i mijenjao svoje izjave. Danas govori da je Slava Ukrajini nacistički pozdrav, a ne bi me čudilo da sutra malo promijeni retoriku. Puno je primjera kada kaže nešto „pametno“ pa se poslije posipa pepelom. No, smatram da je i to nekakav pomak – javno govorenje stavova koji su protivni vladajućem narativu i to od osobe s takvom funkcijom.

    I još kratko. U potpunosti se slažem s vama da je fanatizam problem. Moram priznati da me užasno živcira forsiranje tema o „lažnoj povijesti“, „lažnoj znanosti“. Kako ikoga privući na alternativne portale (a o naklonjenosti Istoku se dominanto čita na tim portalima) kada su glavne takve teme!!

    • Šta znače precizno definisani stavovi vođe kad masa više nije u stanju da shvati njihov značaj? Ne treba bolji primer od današnjeg teksta: “raste nezadovoljstvo” kod Nemaca jer će im uskoro biti zabranjeni kotlovi na fosilna goriva?!? Oni su na korak od rata sa Rusijom ali to neće prihvatiti dok ne počnu da ih mobilišu!?! O čemu ti ljudi misle, kako postavljaju prioritete??? Nije problem do vođe, problem je svest mase koja je na “istorijskom minimumu”.

      Pozicija Hrvatske je tehnički vrlo jednostavna. Kroz istoriju je u sukobu sa Srbima ISKLJUČIVO kao realizacija vatikansko-engleskih planova (koji su u poslednje vreme sublimirali u američke). Sva nerešena pitanja možemo rešiti za 24h ali… glavnim igračima to ne odgovara. Dakle, sve što treba je da poštujemo SVOJE interese i da eliminišemo one koji promovišu tuđe – bili toga svesni ili ne!
      Približavanje Rusiji se Hrvatima ne sviđa iz dva razloga: prvi je taj što takvo približavanje podrazumeva i približavanje Srbiji a drugi je stereotip o “zapadnom blagostanju”. Ako realno pogledamo standard na Zapadu i Rusiji videćemo veliku razliku u ruralnim područjima dok je u urbanim standard približan. Na Zapadu su plate i dalje znatno više ali se i troškovi moraju uzeti u obzir. Ali i tu, zbog psihološke inertnosti, prosečan stanovnik Zapada ne razmišlja kako će se na njega odraziti sprovođenje agendi koje su već u toku: samo što nije donet zakon o zatvaranju privatnih farmi u Holandiji (što je prvi korak ka sprovođenju istog na celom Zapadu), već su u fazi testiranja 15to minutni gradovi, opasne vakcine, još opasniji ratovi… da li na to “blagostanje” misli prosečan Hrvat?
      Ali ne mogu, nemam ni pravo da kritikujem jer su i mnogi Srbi na “zapadnoj liniji”. Na kraju je jedina istina da dobijamo ono što zaslužujemo – ako mislimo da neko drugi mora da nam obezbedi blagostanje a mi samo da uživamo i eventualno kritikujemo… zaj#bali smo se.

  3. Zamislite da vođa nema precizno definirane stavove s ovakvom masom? To i je najveći problem. Imamo inertnu masu koja se ne može uhvatiti za pravog vođu. I onda se vrtimo u krug. Loš vođa = loša masa i obratno. Netko mora prekinuti taj krug, a veća je vjerojatnost da pojedinac (ili manja grupa jer ne mora nužno vođa značiti jedan čovjek) ustane i krene mijenjati masu.
    Ma gdje kod Nijemaca raste nezadovoljstvo. U isto vrijeme dok čitam o tom nezadovoljstvu i rastu popularnosti AFD-a na istoku zemlje, u Njemačkoj se organiziraju prosjedi oko klimatskih promjena. I što traže? Ograničavanje brzina na autocestama, zabranu korištenja fosilnih goriva, jefitniji regionalni prijevoz i slično. Nijemci masovno kupuju električne aute, voze električne bicikle i bicikle općenito, razdvajaju otpad, bolesno su opsjednuti bio hranom i zdravom prehranom. I da nije skupa ugradnja toplinskih rampi ne bi se uopće bunili!! (Čak se bune protiv električnih romobila jer smatraju da nisu ekološki) Rijetki vide problem u njihovoj vlastitoj politici. A ti koji vide su relativno tihi. Ali da su ti pojedinci glasniji, da djeluju skupa, onda bi imali snagu i prema masi. Ali ovako svi ti sitni glasovi razuma se ne vide! Zato treba u potpunosti definirani vođa (ne tvrdoglav) kako bi mogao povući masu!

    Možemo li riješiti pitanja tako kratko? Živjelo se u blagostanju od ’45 do ’90. I kako se onda sve okrenulo u sekundi? E pa nije se živjelo u blagostanju nego su rane iz 40-ih jako pekle. Ista stvar je i danas. Mislite da će se svijest promijeniti ako se naši premijeri i predsjednici izljube? Pa neće. Jer postoji hrpa ljudi koja nosi rane i koji su rane prebacili na svoju djecu. I budući da ljudima vladaju emocije, kao što jako dobro znate, neće se čovjek koji 30 godina njeguje „mržnju“ preobratiti u kratkom roku. Trebat će dobar period intenzivnog rada da se nešto promijeni. A ja ne znam tko je u većini – oni koji zaziru od Srbije ili koji su dovoljno pametni da shvate kako je suradnja prijeko potrebna.

    Plaće su na Zapadu puno veće. Usporedbe radi. Čovjek radi u Hrvatskoj za 1000 eura. Za isti posao u Njemačkoj je plaćen 3000 eura. Cijene hrane su iste ili čak i niže u Njemačkoj. Sada zamislite da stan platite i režije tri puta skuplje u Njemačkoj, a na hranu potrošite isto. U Njemačkoj vam ostaje više novca nego u Hrvatskoj. Ne treba se zavaravati većim troškovima. Ako istom čovjeku u Hrvatskoj za ljetovanje od sedam dana treba tisuću i pol eura, onda je Nijemcu puno jednostavnije prevaliti put od 1000 km i ljetovati u Istri za iste te novce. (I primjera radi. Nijemac iz Munchena je udaljen 500 km od Rijeke, a stanovnik istočne Hrvatske je do iste te Rijeke udaljen 450 km.)

    I da, svi ste se zaj*bali jer zadnjih 20 godina šutite. I što sada kada je panika? Molimo Boga da ne moramo u rat, da ćemo ostati zdravi? Ili ćemo zazivati rat i bolest da ne moramo gledati ovu patnju?

    P.S. Sviđa mi se vaš grublji način komentiranja 😊 Obično ste vrlo smireni (osim s „navijačima“).

VEZANO

najnovije