Zapratite nas na Telegramu: https://t.me/provjeri_hr
Umetnost manipulacije
Često, možda prečesto smo uvereni da znamo šta je istina čak i ako postoji više različitih mišljenja o nekom pitanju. Ako smo mišljenje formirali na osnovu nečijih izjava, recimo izjave nekog političara… to neću ni da komentarišem. I nauka može da greši, istorija nas je tome naučila a danas se sve više zloupotrebljava. Na osnovu čega onda da formiramo mišljenje – na osnovu osećaja?!? Možemo li biti sigurni u ispravnost mišljenja ako je formirano na osnovu osećaja, možemo li to smatrati istinom?
Istina je roba kojoj ne ističe rok trajanja, ponekad je potrebno da se prepakuje i opet je sveža, nova – spremna za upotrebu. Još dok smo bili mali učili su nas da ne smemo da lažemo, da je to loše, da je istina ono čemu moramo da težimo mada mlađe generacije nemaju tako jasan stav o ovom pitanju, možda je “fleksibilniji” ili im je stav čak potpuno suprotan od onoga čemu su nas učili jer na očiglednim primerima vide da napreduju samo oni koji istinu “prilagođavaju svojim potrebama”. Da se vratimo na početak: ko određuje šta je istina, na osnovu čijih informacija donosimo svoj sud o istini?
“Istorija istine”
Kad su nas vračevi, još dok smo živeli u plemenima, ubeđivali da nas štite od zlih duhova i da ih zbog toga moramo slušati… nisu to radili samo za naše dobro. A mi smo se povinovali njihovim zahtevima jer ko će rizikovati da mu duša završi na pogrešnom mestu. Religije su istrebile konkur… pardon, vračeve jer su ovi “sluge mračnih sila”.
A onda su došli političari i ubedili nas da bi samo njima trebalo da verujemo. Zaista, dok su vračevi i religije imali monopol na istinu, političari istinu moraju da dokažu dok se njihova opozicija i mediji sve vreme trude da ih uhvate u laži. Da, ovaj sistem je mnogo prihvatljiviji… kad bi funkcionisao kako je opisano. U realnosti političari su ili diktatori ili su (danas mnogo češći slučaj) napravili ono što najbolje odgovara terminu “pakt sa đavolom” koga možemo precizno definisati – veliki kapital (da budemo do kraja precizni – to je vrhunski demon u službi đavola koji je za nas ipak nevidljiv)!
Potrebno je samo malo napora da bi se došlo do činjenice da danas istinu određuje veliki kapital! Ranije su postojali alati koji su veliki kapital onemogućavali da nekontrolisano širi uticaj nezakonitim uvećanjem kapitala ili okrupnjavanjem medijskih entiteta dok se danas ti alati ne primenjuju ili više uopšte ne postoje. Lako je pronaći ogromne finansijske manipulacije koje su svima očigledne a sankcionisanje izostaje, lako je videti da su svi najveći i najuticajniji mediji u rukama malog broja ljudi… a pošto se ne vidi sve, situacija je mnogo gora nego što prosečan stanovnik ove planete misli.
Borba za istinu
Kako onda do istine kada su svi izvori zatrovani?
U suštini nije toliko teško kao što izgleda. Bez obzira šta radili sa istinom ona uvek ostaje ista, jedino što mogu je da je zatrpaju gomilom iskrivljenih “činjenica” ili da laž maskiraju u istinu ali ona i dalje postoji u izvornom obliku i samo se treba potruditi da se do nje dođe. Prava opasnost je ta da vremenom istina biva sve dublje zatrpana ili maskirana lažima pa je potreban sve veći napor da se dođe do nje pri čemu mi postajemo sve manje sposobni za taj poduhvat!
Neko može reći da je već kasno, da je istina isuviše zatrpana, da su prejake snage koje je sputavaju, da smo se svi uključili u širenje laži a da toga nismo svesni… i za većinu bi bio u pravu. Direktno određivanje istine kod današnjih kompleksnih pitanja je uglavnom nemoguće, da bi se do nje došlo potrebno je primeniti metod koji se u programiranju zove rekurzija – vraćanje na isto pitanje pri čemu se ono “usitnjava” dok ne postane dovoljno jednostavno za rešavanje. A kada dođemo do “baze problema” vraćamo se na prethodni korak i rešavamo ga koristeći činjenice do kojih smo već došli.
Možda ovo zvuči komplikovano ali je u stvari vrlo jednostavno i primenom ovog metoda se najbrže dolazi do najkvalitetnijeg odgovora jer se izbegava gubljenje vremena prilikom proveravanja varijanti za koje bi znali da su pogrešne korišćenjem navedenog metoda.
Zloupotreba istine
Nije preveliki problem doći do istine kada je ona zatrpana lažima, to je amaterski način manipulacije ali šta kada se istinom maskira “veća istina”? Evo na primer Ukrajina: prema međunarodnom pravu Rusija je izvršila agresiju na Ukrajinu i svi koji kažu da to nije istina ili nemaju pojma o čemu pričaju ili su zlonamerni – međunarodno pravo je jasno, Rusija je napala Ukrajinu bez odobrenja UN…
Kada smo došli do ove istine trebalo bi razmotriti zašto je Rusija to uradila. Da li je istina:
- da je vlast iz Kijeva sistematski ugnjetavala svoju ali prorusku populaciju na istoku?
- da UN nije učinila ništa da to spreči – tačnije, da je inicijativu po tom pitanju preuzela evropska diplomatija koja je kasnije otvoreno priznala da su pregovori farsa kako bi se kupilo vreme ukrajinskoj vojsci da ojača?
- da je Rusija svojom intervencijom sprečila formiranje NATO baza i postavljanje raketnih lansera na “pragu Moskve”, rasturila biolaboratorije na svojim granicama koje su razvijale ciljano genetsko oružje…?
I još jedno pitanje: da li bi bilo koja vojna sila, pa i država koja nema jaku vojsku dozvolila ono što je pokušano da se nametne Rusiji?
Konačna istina
Na prethodnom primeru smo videli da mogu postojati kontradiktorne istine – iako je svaka zasebno autentična, razlike postoje u odnosu na parametre koje uzimamo pri razmatranju istinitosti nekih tvrdnji, stavova. Tako vidimo da vlast Ukrajine gleda na ovaj rat iz jednog ugla, vlast Rusije iz drugog… koji je pogled ispravan? Ako isključimo osećanja, što je osnovni preduslov za objektivnost, lako ćemo zaključiti da ni jedno nije prava istina!
Prava istina za običnog Ukrajinca, običnog Rusa i sve nas ostale je da nema države, naroda koji u svojoj istoriji nemaju razloga za nekakvo „svođenje računa“. Prava istina je da nema, niti je ikad bilo da samo jedan od zaraćenih naroda pati. Konačna istina je da se svi ratovi kad-tad završe, da se završavaju nekakvim dogovorom… koji je mogao da bude postignut i bez rata što obesmišljava svu nesreću i jad, svu prolivenu krv i izgubljene živote!!!
Jedini problem je što je ova istina beznačajna dok je ne prihvate svi Ukrajinci i svi Rusi i svi mi ostali. Ako bi je prihvatili, paraziti koji vladaju nama bi ostali bez moćnog alata manipulacije. Isto važi za sve ostale manipulacije: verske, ekonomske, zdravstvene, klimatske… svuda postoji istina koja nas vodi korak dalje od ropskog položaja.
I stalno se vraćamo na istu Istinu koja je uslov svih uslova: naša sudbina je u našim rukama, mi sami sebi „gradimo zatvore, logore, kopamo grobove“ – želja za promenom nije dovoljna, prvo moramo da naučimo da razmišljamo u korist opšteg dobra da bi bilo nečega drugog. Laž, manipulacija ne postoje dok ih ne prihvatimo, vreme je da ojačamo temelj a ne da krpimo fasadu… jer nije problem u fasadi…
Foto naslovnice: pixabay.com
P O D I J E L I !
